Кнежевина Србија у раном средњем веку — разлика између измена

нема резимеа измене
| Слика_грб = Seal Vlastimirovici (Principality of Serbia).png
| Име_генитив = средњовековне Кнежевине Србије
| Слика_карта = PrinicipalitySerb oflands Serbiain the 9th century.png|350px
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = Кнежевина Србија у највећем обиму за време кнезa9. [[Властимир|Властимира]]веку
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]]
 
==Жупе, градови и земље у кнежевини Србији==
[[Датотека:Serbien 9.Jhd.jpg|мини|250п|десно|Српске области и градови у 9. и 10. веку]]
[[File:Administrative division of Serbs (7th sentury).png|550px|лево|]]
 
Територија коју су Срби населили испресецана је планинама [[Динарске планине|Динарског система]]. Нема ни великих речних долина које би представљале природне саобраћајнице. Словени, укључујући и Србе, били су претежно земљорадници. У оваквим природним и омањим географским целинама стваране су српске жупе. Срби су, као и остали Словени, живели у селима разбијеног типа, у близини река, шума, језера. Староседеоце су делимично протерали, уништили или асимиловали. Нису могли остати на окупу због природе терена већ су се разбили у више [[жупа]]. Скупине једне жупе су барем у почетку биле везане крвним сродством, а [[жупан]] је био старешина најутицајније породице. У прапостојбини се под жупом подразумевала скупина људи у крвном сродству. По досељавању, територијална компонента стиче примат над родбинским везама. Жупе су организоване у омањим географским целинама са десетак и више сеоских насеља<ref>Историја српске државности, стр. 20-22</ref>.
 
Жупе се не помињу у 6. и 7. веку што је и разумљиво због тога што су скупине Словена биле на окупу пре насељавања на Балкан. Најранији помен титуле жупан је из 777. године. Био је то Фисо који је заклетвом потврдио границе својих територија. За Хрвате и Србе Порфирогенит каже: „ова племена, како кажу, немају архонте (кнезове) већ само старце жупане“. Самом цару било је познато да ова тврдња није тачна па је додао израз „како кажу“ да би ублажио констатацију. Међутим, та тврдња показује колико је достојанство жупана било уздигнуто, посебно међу Србима. Код Срба се, дакле, током 7. и 8. века издвојио посебан слој родовске аристократије са титулом жупана у чијим рукама је била војна и цивилна власт која је ограничена границама једне жупе<ref>Историја српске државности, стр. 22-25</ref>.
 
[[Датотека:Portret kneza Vlastimira v1.png|250px|мини|Кнез Властимир (портрет из 1885. године)]]
 
Срби који су се доселили у унутрашњост Балканског полуострва били су одвојени од Срба у Приморју многобројним високим планинама. Границе Србије могуће је само приближно одредити. На северу се граничила са [[Хрватска|Хрватском]], а на југу са [[Прво бугарско царство|Бугарском]]. Северна граница била је река Сава, а у правцу југоистока Србија је допирала до долине Ибра пошто Порфирогенит као погранични крај наводи Рас. Барски родослов наводи 11 жупа на југу Србије, а Порфирогенит наводи осам насељених градова: [[Дестиник]], [[Чернавуск]], [[Међуречје]], [[Дреснеик]], [[Лесник]], [[Салинес]] и у области Босне [[Котор]] и [[Десник]]. Утврђивање положаја ових градова, сем Салинеса који је назив за средњовековни град Соли (данашња [[Тузла]]), веома је тешко. Салинес је био и центар истоимене жупе. Дестиник се налазио на граници са Бугарском, могуће на месту старог средњовековног села [[Дрстник]]а које и данас постоји ([[Метохија]]). Чернавуск се доводи у везу са Црном Стеном на којој је изграђена [[Милешева]]. Изједначује се са тврђавом познатом под називом град Милешевски. Положај Међуречја тешко је одредити; налазио се негде на простору Горње Дрине. Убификација Дреснеика је спорна; налазио се или на месту данашње [[Пљевља|Пљевље]] или [[Дрежник (Ужице)|Дрежника]] (југоисточно од [[Ужице|Ужица]]). Лесник се везује за данашњу [[Лешница|Лешницу]] у [[Јадар (област)|Јадру]]. Дестиник се налазио у земљи [[Хвосно|Хвостанској]] која је обухватала неколико жупа. Убификација Котора и Дресника није поуздана; око Високог и Зенице. Приликом набрајања градова Порфирогенит је изоставио град [[Рас]] који се у његово време вероватно налазио у саставу Првог бугарског царства. Земља Рас или Рашка, у којој се налазила и епископија, покриваће до половине 13. века велики простор. Повремено ће се користити и као званичан назив српске државе.
 
== Списак кнежева Србије ==
[[Датотека:Portret kneza Vlastimira v1.png|250px|мини|Кнезлево|Романтичарска Властимирпредстава (портреткнеза Властимира, из 1885. године)]]
Владари Србије:<ref>Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000.</ref>
* [[Вишеслав]] (8. век), кнез, први познати српски владар