Сребреница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
м Исправљање координата и грешака
Ред 1:
{{Друго значење2|Сребреница}}{{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини
| слика = Srebrenica.jpg
| опис_слике = Поглед на Сребреницу
| грб = Coat of arms of Srebrenica.svg
| мјесто = Сребреница
| ентитет = Република Српска
| општина = Сребреница
| надм висина =
| популација = {{decrease}} 2.241
| попис = 2013
| површина =
| процена =
| година =
| поштански код = 75430
| позивни број = 056
| гшир = 44.111053308
| гдуж = 19.302965183
}}
'''Сребреница''' је градско насеље и сједиште [[општина Сребреница|општине Сребреница]] у источном дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према коначним подацима [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|Пописа становништва у БиХ 2013. године]], насеље Сребреница има 2.241 становника.<ref name="p2013">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa_po_naseljenim_mjestima/Rezultati_Popisa_2013_Naseljena_mjesta_WEB.pdf „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА”]</ref>
Ред 22:
 
== Географски положај ==
Сребреница, заједно са подручјем [[Осат]], захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика [[Подриње (регија)|Подриња]]. Географски, територија општине, укупне површине 533,4{{nbsp}}km527 км<sup>2</sup>, омеђена је сусједним општинама: са југа [[Општина Рогатица|Рогатицом]], са запада [[Општина Власеница|Власеницом]] и [[Општина Милићи|Милићима]], а са сјевера [[Општина Братунац|Братунцем]]. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са [[Србија|Републиком Србијом]]. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 mм надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º{{nbsp}}59′{{nbsp}}СГШ и 19º{{nbsp}}26′{{nbsp}}ИГД.
 
== Рељеф ==
Ред 28:
# Источни обронци планине [[Јавор]] — Чине хомогену цјелину [[палеозоик|палеозојских]] стијена, праћене [[терцијар]]ним изливом [[лава|лаве]]. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
# Површ Зелени Јадар — Ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Флувијалног је карактера (обликовала ју је ријека [[Зелени Јадар]] са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
# Висораван Осат — Карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 mм), Кварац (1.087 mм), Врањевина (1.104 mм), Лучева раван (1.150 mм), Бањево брдо (1.128 mм), Крк (1.100 mм), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
# Планина Сушица — На крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 mм), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито [[Дрина|Дрине]]. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара [[Панчићева оморика]].
# Кањон Дрине — Овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива [[Тара (планина)|Таре]] и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према [[Бајина Башта|Бајиној Башти]] и [[Скелани]]ма, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).
 
Ред 58:
Док је Армија БиХ под командом [[Насер Орић|Насера Орића]] вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на простору Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.<ref>[http://www.spc.rs/old/Vesti-2005/07/srebrenica.pdf Српска православна црква: Списак Срба пострадалих у Сребреници и околини 1992—1995.]</ref>
 
Јула 1995. године, за само 7 дана снаге [[Војска Републике Српске|ВРС]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]], у оквиру контраофанзиве под кодним именом [[Операција Криваја|Криваја 95]], успоставиле су контролу над Сребреницом. Према Бошњацима и већем делу западне штампе, као и по [[Међународни суд правде|Међународном суду правде у Хагу]], овај злочин је квалификован као [[геноцид]]<ref>{{cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/31313/MSP-je-presudio-Srebrenica-je-genocid |title=Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid |publisher=Vesti-online.com |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације који су у току акције убили 7.000—8.000 Бошњака.<ref>http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf</ref> Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог свјетског рата,<ref>[http://www.guardian.co.uk/law/2010/jun/10/hague-bosnian-serb-srebrenica-genocide Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis] [[Гардијан (новине)|Гардијан]]</ref><ref>[http://www.newsweek.com/how-srebrenica-massacre-led-iraq-war-74221 From Srebrenica to Baghdad], [[Њузвик]]</ref><ref>[http://articles.cnn.com/2011-05-26/world/srebrenicia.feature_1_execution-sites-serb-army-bosnian-serb?_s=PM:WORLD Srebrenica: Worst European atrocity since WWII], [[Si-En-En|CNN]]</ref><ref>[http://www.msnbc.msn.com/id/8540736/ns/world_news-europe/t/thousands-rally-srebrenica-anniversary/ Thousands rally on Srebrenica anniversary], [[MSNBC]]</ref><ref>[http://www.seattletimes.com/nation-world/mladic-could-be-extradited-as-early-as-monday/ Mladic could be extradited as early as Monday], seattletimes.com</ref> што српска страна — иако је у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалном центру Поточари]] до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава<ref>[https://www.potocarimc.org/index.php/memorijalni-centar potocarimc.org]</ref> — оштро негира и сматра да је број од 7.000—8.000 знатно преувеличан и да је дјело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.{{чињеница|date=01. 2014.}} Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),<ref>{{cite web|url=http://www.sense-agency.com/tribunal_%28mksj%29/zasto-nisu-popisivani-zarobljenici-u-novoj-kasabi.25.html?news_id=15047 |title=Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi &#124; Sense Agency &#124; Vest |publisher=Sense Agency |date= |accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref> а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС,<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Kovacevic-Najvise-srebrenicana-stradalo-u-proboju/lat/122122.html |title=Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju |publisher=Glassrpske.com |date= |accessdate = 19. 1. 2014.}}</ref> те да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација<ref name=autogenerated1 /> и да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи;<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/04/500-victims-alive-not-true.html Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true], 21. април 2010., Приступљено 9. 4. 2013.</ref> тадашњи предсједник „Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница”, а касније и сам градоначелник [[Младен Грујичић]], изразио је сумњу да су у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице покопане и српске жртве и приказане као бошњачке.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18323 Грујичић: У Поточарима покопани и Срби], РТРС, Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Народна скупштина Републике Србије]] је усвојила посебну [[Декларација о Сребреници|Декларацију о Сребреници]] којом осуђује злочин.
 
У знак сјећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар. Сваке године [[11. јул]]а се одаје пошта жртвама масакра.
Ред 178:
== Спољашње везе ==
{{commonscat-inline|Srebrenica}}<br>{{wikinews-inline|Сребреница}}
* [http://www.srebrenica.gov.ba/ Званични сајт општине Сребреница] {{ср}}
* [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63045 Радио-телевизија Републике Српске: Дани културе „Бањалука Сребреници”, 7. 6. 2012.] {{ср}}