Бостон — разлика између измена

54 бајта додата ,  пре 13 година
м
Након револуције, као америчка лука најближа [[Европа|Европи]], Бостон је убрзо постао један од најбогатијих међународних трговачких центара. Преко ове луке, Бостон је извозио [[рум]], [[риба|рибу]], [[со]] и [[дуван]]. Током овог финансијког успона града, млађе генерације бостонских породица које су емигрирале у Сједињене Државе постају део елите новог америчког друштва. Ове породице и до данас имају велику, како политичку тако и финансијску, моћ у америчком друштву. Ове породице су назване Бостонски Брахмини или [[Прве породице Бостона]]. Године [[1822]]. Бостон је проглашен [[град]]ом. <ref>{{cite web | url=http://www.cityofboston.gov/visitors/about.asp | title=About Boston | publisher=City of Boston | year=2006 | accessdate=2007-05-08}}</ref>
[[Слика:Scollay1880s.jpg|300п|лево|мини|Сколеј Трг у Бостону, цирка 1880. године]]
[[ЕмбаргоЗакон Акто ембаргу]] из [[1807]]. године, који је усвојен током [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]], је у великој мери сузбио шпедицијупловидбу из луке у Бостону, тепа су грађани Бостона морали да пронађу нови начин обртања капитала, што је довело до развоја тешке индустрије, као и [[занатзанатство|занатства]]а. Индустрија је постала важан део привреде града, и већ средином 1800-тих година индустрија је премашила приходе које би град имао да је остао при трговини из приобалних лука. Све до ранихпочетка 1900-тих година, Бостон је био најважији производни центар, нарочито у текстилној и кожној индустрији. Многобројне мале реке које прилазе граду или се спајају са реком Чарлс која пролази градом, су у великој мери олакшале трговину текстила и коже у региону. И данас се могу видети многобројне старе [[Фабрика|фабрике]] за производњу текстила које се налази близу река. Касније, доласком [[железница|железнице]], индустрија се развила и по приградским насељима и трговина у великој мери модернизовала. Бостон је у ово време важио као културни, књижевни и научни центар, традиција која је остала и до данас. Услед веома високог степена образовања локалног становништва, град постајеје постао и центар покрета за аболицијуукидање [[ропство|ропства]] у Сједињеним Државама. <ref>{{cite web | url=http://www.nps.gov/boaf/ | title=Boston African American National Historic Site | date=[[April 28]] [[2007]] | publisher=National Park Service | accessdate=2007-05-08}}</ref>
 
До [[1820]]. године, становништво града се удвостручујеудвостручило, и са новим приливом европских имиграната, и етнички састав града постајеје постао разнолик. Током овог прилива имиграната, највећу групу чине ирски имигранти, којих је [[1850]]. године било 35.000. <ref>{{cite web | url=http://www.pbs.org/wgbh/amex/murder/peopleevents/p_immigrants.html | title=People & Events: Boston's Immigrant Population | year=2003 | publisher=WGBH/PBS Online (American Experience) | accessdate=2007-05-04}}</ref> Град је у другој половини [[19. век]]а имао свој други талас имиграната, од којих су најбројнији били [[Руси]], пољски [[Јевреји]] и [[Французи]] из [[Квебек]]а. Током овог периода, овако разнолико становништво је основало своје комшилукеквартове, које и дан -данас носе назив по својим првим досељеницима. Тако су [[Италијани]] населили северни крај, [[Ирци]] Јужни Бостон, а руски [[Јевреји]] западни крај. Имигранти су са собом донели различите религије, традиције, домаћу храну као и језике. Захваљујући ирским и италијанским имигрантима, који су са собом донели [[католизицам]], [[католици]] и данас чине најбројнију религијску групу у Бостону. <ref>{{cite web | url=http://www.city-data.com/world-cities/Boston-People.html | title=Boston People | year=2007 | publisher=city-data.com | accessdate=2007-05-05}}</ref>
Између [[1630]]. и [[1890]]. године, локалне архитекте и грађевинци су изменили првобитни изглед Бостона тако што су многе [[мочвара|мочваре]] и [[пешчара|пешчаре]] постале део урбаног Бостона. <ref>{{cite web | url=http://www.iboston.org/rg/backbayImap.htm | title=The History of Land Fill in Boston | publisher=iBoston.org | year=2006 | accessdate=2006-01-09}}</ref> <ref>{{cite web | author=Howe, Jeffery | year=1996 | url=http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/fa267/bos_fill2.html | title=Boston: History of the Landfills | publisher=Boston College | accessdate=2007-04-30}}</ref> Ову урбанистичку промену, [[Валтер Мјуир Вајтхил]] је у шали описивао као процес сечења брда како би се рупе попуниле. Један од највећих промена изгледа је била [[1807]]. године када је Бикон брдо потпуноБиконпотпуно поравнато како би се попунила мочвара са додатним земљиштем. Тај део града је данашњи Хејмаркет Трг. На Бикон брду се данас налази скупштина државе [[Масачусетс]]. Сама зграда се налази на делу којекојем је некад било врх брда.
 
== Становништво ==