'''Видео умјетност''' је умјетничка форма у којој је [[електроника|електронски]] генерисана слика основни елеменат. Јавља се паралелно у [[САД|Сједињеним Државама]] и [[Европа|Европи]] половином [[1960е|1960их]]. основниОсновни материјали су [[електронска камера]] повезана са [[магнетоскоп]]ом, а који је повезан са телевизијским [[монитор]]ом и преноси снимљену слику. [[1963]]. године, америчко-[[Јужна Кореја|јужнокорејски]] умјетник Nam June Paik у изложби ”Музика и електронска телевизија” у галерији ''Parnass de Wuppertal'', представља тринаест телевизора који репродукују откуцаје и линије електронске ''материје'' без икакве стварне слике. Од те прве изожбе Paik дефинише главне осовине те тада нове умјетности, а то су: експериментисање полазећи од механичких елемената електронског уређаја, деструкција популарне телевизијске [[иконографија|иконографије]] и довођење у питање улоге гледаоца у друштву комуникације. Значајни доприноси видео умјетности долазе и од умјетника [[флуксус]]а, [[Волф Востел|Волфа Востела]], који од 1963. године ради на [[електронски деколаж|електронским деколажима]], пренешеним из контекста његових ранијих дјела, односно [[деколаж]]а [[плакат]]а.
