Панчевац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
Занимљиве су друштвене околности у којима је „Панчевац” покренут. Први лист на српском језику у [[Панчево | Панчеву]] појавио се две године након доношења Аустро-Угарске нагодбе, у политички врло осетљивом времену развојачења [[Банат | Банатске]] војне границе и припајања њене територије Угарској. У таквим околностима, Павловић је, као либерал и демократа, без обзира на последице, уређивачку политику „Панчевца" усмерио ка доследном и принципијелном опозиционом деловању. Он је без икаквог респекта беспоштедно критиковао аустријску војничку граничарску власт, био је непомирљиви противник мађарске владе, чијим се тежњама ка денационализацији народности и формирању једног, мађарског политичког народа, енергично супротстављао и патриотским радом и новинарским пером. Због сталног сукоба са властима Павловић је више пута био осуђиван и затваран, а новине забрањиване и конфисковане.
 
С једнаким жаром и непорецивим аргументима Павловић се обрачунавао и са деспотијом србијанских кнежева у тада још међународно непризнатој Србији, са конзервативним црквеним великодостојницима у [[БојводинаВојводина | Војводини]], као и са негативним појавама у сопственом народу које му стоје на путу ка свеопштем напретку. Он је са страница „Панчевца” пружао недвосмислену подршку програму Српске народне слободњачке странке коју је водио др [[Светозар Милетић]], а симпатисао је рад и Уједињене омладине српске, о чијим активностима је често и опширно писао. Као „радикални демократа”, Павловић је отворио простор листа и за социјалистичке идеје, које су се тада почеле појављивати у српском политичком корпусу с обе стране река.
 
Лист је због своје слободоумне уређивачке политике био често забрањиван и плењен, а у краћем периоду, током тромесечне забране излажења, појављивао се под називом „Граничар”, да би дефинитивно престао да излази [[1876]]. године.