Месопотамска уметност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м прилог |
|||
Ред 1:
== Историја и главне карактеристике ==
Месопотамска култура је била самоникла, јер нису имали контаката са другим културама и континутет није тако јак као код Египта. На северу су били [[Асир|Асирци]], у планински преселима, сточари и ловци. Култура се споро развијала и била је Калифског типа. На југу су били земљорадници - Убаидска, Уручка и Ђемдет-Насерска култура, које карактерише брз ритам мењања културе. Сумери су оснивачи месопотамске цивилизације и утемељивачи културе. Дошли су око 4000 г.п.н.е. ит Персија|Персије у јужну Месопотамију и основали читав низ градова-држава. ▼
'''Месопотамија''' је реч грчког порекла. Становници су Сумери- азијски народ на југу, Акади народ семитског порекла на северу. У религији велику улогу игра прича о потопу а који свакако има и историјску подлогу и зна се да је на крају Џемедетнарског периода био цео ред потопа и отуда прича и мит. На овом подручију су се развијале културе Сумерска, затим Акадска па Вавилонска и Асирска.
'''Сумерско Акадска култура''' (2900.- 1950. п.н.е.) јавља се рано с тим да су неки градови најпре у Сумеру имали предноси и значај од осталих. Тако [[Ур]] у И Урској династији од 2280.- 1600. п.н.е. (а после њега и [[Урук]] и [[Лагаш]]) основана је држава у Сумеру која се простирала све до средоземља. После двадесетак година под [[Сарагон]]ом настала је прва монархија коју су касније проширили Акади од средоземља до [[Еламо |Елама]]. После су владале династије Ура и успеле да поставе своју владавину. Период Џемедетски траје од 2900. до 2600. п.н.е. ранодинастички период Ура I од 2500.- 2400. п.н.е. акадски период 2350.- 2170. п.н.е. и период III династије Ура 2050.- 1950.п.н.е.
'''Старо Вавилонска култура''' (1955. п.н.е.- 1725. п.н.е.) и цват везан је за краља, дотле мање познатог Вавилона Хамурабија (1955.- 1725. п.н.е.) или према новим подацима 1729.- 1686. п.н.е. који је постао главни град Елама. У средњој и јужној Вавилонији у периоду Ису- Ларса траје још традиционална Сумерско Акадска култура. У Исуу су Семити а у Ларси Еламске династије- Ларса је победила али је касније изгубила рат са Вавилоном. Но ни Вавилонско царство није дугог века и уништено је најездом армејских бедуина и замењује је култура [[Башити |Башита]] и [[Хурити |Хурита]] и најзад Хетита. Ови последњи су имали и већи значај. Вавилонска култура је постепено пропала а нарочито је био буран период из најезде Хиксоса који су индоеуропског порекла и дошли су у [[Мала Азија |Малу Азију]] и свргли Каситску династију која је владала од 1746.- 1171.п.н.е.
Уметност Месопотамије има изразито официјелни, профани карактер. Везана је за виши слој друштва и владајућу класу. Док [[Уметност старог Египта|египатска уметност]] има загробни карактер, месопотамска је намењена гледању. Дају предност физичкој снази. Људске фигуре имају лоше пропорције, збијене су и снажне. Све је сажето у маси из које се извлаче делови тела и глава који су хипертрофирани (преувеличани). Предност се даје мушкој фигури, која није индивидуализана, већ приказује општа етничка својства. Женска фигура се јавља само у најранијем периоду, као почаст мајци природи.▼
'''Асирска култура''' се датира у 1115.- 612. п.н.е. и ако најстарији споменици ове културе сежу у III миленијум и под утицајем су сумерске уметности а касније и Вавилона у времену његовог процвата. У време политичког процвата [[Тиглатпилерс]]а и (1115.- 1093. п.н. е.) и Асурбанипала (668.- 626. п.н.е.) бележи се успон културе Асира. Владари су се ослањали на снажну војску и владали су осим међуријечијем и [[Сирија |Сиријом]], [[Палестина |Палестином]], [[Киликија |Киликијом]] и [[Кипар |Кипром]] а и [[Египат |Египтом]] једно време а и ово је царство завршило као и предходна инванзијом индоевропских народа који су долазили у валовима и настањивали се под [[Кавказ]]ом из предела данашње [[Индија |Индије]]- [[Меди]] народ из планина спојио се са [[Перзија]]нцима који су исте расе 612. п.н.е. је пала Нинива.
Асирску владавину су наследили Новобабилоњани који су владали Мезопотамијом, Сиријом, Малом Азијом и Палестином. Нинива је цветала нарочито у време [[Набукадонесер]]а када су изграђени висећи вртови за [[Семирамида |Семирамиду]], [[Перзија]]нци који су пре тога победили Меде завладали су Вавилоном 539. године без борбе.
▲Месопотамска култура је била самоникла, јер нису имали контаката са другим културама и континутет није тако јак као код Египта. На северу су били [[Асир|Асирци]], у планински преселима, сточари и ловци. Култура се споро развијала и била је Калифског типа. На југу су били земљорадници - Убаидска, Уручка и
Због недостатка других грађевинских материјала, Месопотамци су развили систем серијске производње глеђосаних опека помоћу калупа. Опеке су рељефно обрађене и од одређеног броја елемената се образује фигура, која се више пута понавља,варирајући у појединостима (боја, ритам, орнаменти, хаљине ратника, окрећу се главе сваком трећем ратнику). Употреба калупа доводи до серијске производње рељефа - рељеф оријенталног типа. Људска фигура је приказана у фронталитету да би се избегла скраћења. У представљању простора користе принцип суперпонирања - ниже је ближе.▼
=== Карактеристике у уметности ===
▲Уметност Месопотамије има изразито официјелни, профани карактер. Везана је за виши слој друштва и владајућу класу. Док [[Уметност старог Египта|египатска уметност]] има загробни карактер, месопотамска је намењена гледању. Дају предност физичкој снази. Људске фигуре имају лоше пропорције, збијене су и снажне. Све је сажето у маси из које се извлаче делови тела и глава који су хипертрофирани (преувеличани). Предност се даје мушкој фигури, која није индивидуализана, већ приказује општа етничка својства. Женска фигура се јавља само у најранијем периоду, као почаст мајци природи.Најзаступљенији видови уметности су [[рељеф]] и [[скулптура]].
▲Због недостатка других грађевинских материјала, Месопотамци су развили систем серијске производње глеђосаних опека помоћу калупа. Опеке су рељефно обрађене и од одређеног броја елемената се образује фигура, која се више пута понавља,варирајући у појединостима (боја, ритам, орнаменти, хаљине ратника, окрећу се главе сваком трећем ратнику). Употреба калупа доводи до серијске производње рељефа - рељеф оријенталног типа. Градили су палате и пирамиде степенастог облике т.зв. зигурате. Људска фигура је приказана у фронталитету да би се избегла скраћења. У представљању простора користе принцип суперпонирања - ниже је ближе.
=== Епохе у месопотамској историји ===
*Сумер (3500 – 2340 године п.н.е.) главни град Урук
*Акад (2340 – 2180 године п.н.е.), стапање Семита са Сумерима, владар Саргон и његови наследници, његов унук је Нарам-Син
Линија 23 ⟶ 29:
*Персија династија Сасанида
== Подела у месопотамској уметности ==
#[[Сумерска уметност]]
#[[Асирска уметност]]
#[[Персијска уметност]]
== Литература ==
#Istorija umetnosti H.W. JANSON, [[Beograd]][[1982.]]
#Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL,[[Beograd]][[1974.]]
#Kako prepoznati umetnost,[[Ljubljana]][[1980.]]
#Istorija slikarstva Fernand Hazar,[[Beograd]][[ 1973.]]
[[Категорија:Историја уметности]]
| |||