Википедија

Панчевац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ситно сређивање
Ред 12:
примерака = 12.500
}}
'''„Панчевац”''' је најстарији локални недељни лист у [[Србија|Србији]]. Први број „Панчевца”, листа за просветне и материјалне интересе, који је уједно био и први панчевачки лист на српском језику, појавио се пред читаоцима [[13. априлааприл]]а [[1869]]. године по јулијанском календару и са краћим прекидима, излазио је и излази у три века.
 
Идејни творац, оснивач, издавач, власник и уредник овог недељника био је [[Јован Павловић]], 26-годишњи професор Трговачке школе, који се у овај подухват упустио заједно са групом угледних панчевачких Срба. Дозволу за покретање листа Павловић је затражио од Генералне команде у Темишвару[[Темишвар]]у, а његову молбу својим потписима подржали су лекари [[Љубомир Ненадовић (лекар) | Љубомир Ненадовић]] и [[Константин Пеичић]], књижари [[Каменко Јовановић | Каменко]] и [[Павле Јовановић]], адвокат [[Светислав Касапиновић]] и песници [[Васа Живковић]] и [[Јован Јовановић Змај]].
 
Занимљиве су друштвене околности у којима је „Панчевац” покренут. Први лист на српском језику у [[Панчево | Панчеву]] појавио се две године након доношења [[Аустроугарска|Аустро-Угарске]] нагодбе, у политички врло осетљивом времену развојачења [[БанатБанатска Крајина| Банатске]] [[Војна Крајина|војне границе]] и припајања њене територије [[Краљевина Мађарска|Угарској]]. У таквим околностима, Павловић је, као либерал и демократа, без обзира на последице, уређивачку политику „Панчевца" усмерио ка доследном и принципијелном опозиционом деловању. Он је без икаквог респекта беспоштедно критиковао аустријску војничку граничарску власт, био је непомирљиви противник мађарске владе, чијим се тежњама ка денационализацији народности и формирању једног, мађарског политичког народа, енергично супротстављао и патриотским радом и новинарским пером. Због сталног сукоба са властима Павловић је више пута био осуђиван и затваран, а новине забрањиване и конфисковане.
 
С једнаким жаром и непорецивим аргументима Павловић се обрачунавао и са деспотијом србијанских кнежева у тада још међународно непризнатој Србији, са конзервативним црквеним великодостојницима у [[Војводина | Војводини]], као и са негативним појавама у сопственом народу које му стоје на путу ка свеопштем напретку. Он је са страница „Панчевца” пружао недвосмислену подршку програму Српске народне слободњачке странке коју је водио др [[Светозар Милетић]], а симпатисао је рад и Уједињене омладине српске, о чијим активностима је често и опширно писао. Као „радикални демократа”, Павловић је отворио простор листа и за социјалистичке идеје, које су се тада почеле појављивати у српском политичком корпусу с обе стране река.
Ред 22:
Лист је због своје слободоумне уређивачке политике био често забрањиван и плењен, а у краћем периоду, током тромесечне забране излажења, појављивао се под називом „Граничар”, да би дефинитивно престао да излази [[1876]]. године.
 
„Панчевац” поново излази од [[1919]]. године до Шестојануарске диктатуре као приватно гласило блиско Демократској, а после разлаза Самосталној демократској странци. Након обнављања излажења власник др Душан – Дуда Бошковић преселио је редакцију у [[Нови Сад]] и лист преименовао у „Војвођанин”.
 
== Послератно обнављање ==
 
„Панчевац” је обновљен децембра [[1952]]. године. У складу с тадашњим приликама, оснивач листа био је Народни фронт. Правни следбеник Народног фронта, Општинска конференција ССРН, била је оснивач до септембра [[1990]]. године. Тада је право оснивача пренето на Скупштину [[Општина Панчево|општине Панчево]], која задржава права оснивача предузећа, а права оснивача над јавним гласилима (Радио Панчевом и листом „Панчевац”) враћа предузећу које је пословало под називом Друштвено предузеће за новинску и радио-дифузну делатност „Панчевац” [[Панчево]], с потпуном одговорношћу.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Панчевац”