Соната — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: lv:Sonāte Мења: es:Forma sonata
Нема описа измене
Ред 1:
'''Соната''' (од {{јез-ита|sonare, suonare}}, свирати) или '''сонатни циклус''' је [[музичка композиција]] коју чине три или четри [[став (музика)|става]]. Први став је по правилу [[сонатни облик]], бржи по [[темпо (музика)|темпу]] и јачи по карактеру, док је други став по правилу лаганији и смиренијег карактера. Последњи став сонатног циклуса по карактеру и темпу наликује првом, а у случају четвороставног сонатног облика трећи став је обично [[менует]] или [[скерцо]].
 
Соната је форма у којој се пишу дела за 1један или 2два [[музички инструмент|инструмента]] — најчешће [[клавир]] са још једним инструметном, дела за [[камерни састав|камерне саставе]] и [[симфонија|симфоније]]. Форма [[концерт]]а је такође слична форми сонатног циклуса.
 
Оно на шта се треба пазитиобратити пажњу је разлика између појма ''сонатног циклуса'', који представља цело музичко дело, и ''сонатног облика'', који представља први став сонатног циклуса.
 
== Историјат ==
Данашње значење појма сонате се усталило у другој половини [[18. век]]а, у време [[бечки класичари|бечких класичара]]. Пре тога је назив соната важио за композицију за [[гудачки инструменти|гудачке]] или [[дувачки инструменти|дувачке инструменте]], без обзира на облик, а прве „сонате“ су забележене још око [[1600]]. године.
 
== Структура ==
Соната садржи експозицију, развојни део и репризу.
 
=== Експозиција ===
Експозиција представља уводни део сонатног облика и посвећена је излагању [[тема (музика)|тематског]] материјала. По структури није посебно заокружена целина јер представља тек даљи развој сонатног облика.
 
Први део експозиције већински испуњава ''прва тема'', која по структури може бити [[реченица (музика)|реченица]], низ реченица или [[период (музика)|период]]. У оквиру прве теме постоји тематски комплекс од више [[одсек (музика)|одсек]]а различите [[мотив (музика)|мотив]]ске садржине које називамо група прве теме (означава се са A1 и A2). Оно што карактерише A1 и A2 су исти [[тоналитет]], а различити тематски материјал. По питању [[тонални план|тоналног плана]], у првој теми преовлађава основни тоналитет и углавном завршава [[каденца|каденцом]] на [[тоника|тоници]], мада се може десити да заврши и на [[доминанта|доминанти]], што такође представља леп завршетак теме.
 
Између појаве прве и друге теме налази се ''мост''. У мосту се врше модулације (прелазак из тоналитета прве у тоналитет друге теме). Постоје две врсте моста: стари тип моста, у коме модулације нема, и завршава на доминанти основног тоналитета; и нови тип моста, у коме модулације има, и завршава на доминанти новог тоналитета. Мост је обично [[фрагментарна структура|фрагментарне структуре]].
 
''Друга тема'' по структури такође може бити реченица, низ реченица или период, независно од структуре прве теме. У оквиру друге теме такође постоји група друге теме (B1 и B2, код Моцарта често и B3). На тоналном плану, уколико је прва тема у [[дур]]у, друга ћа бити у доминантном дуру, а уколико је у [[мол]]у, друга ће бити у паралелном дуру. При крају комплекса друге теме, неочекивано се уводе елементи из прве теме или моста, како би се допринело даљем развоју облика. Завршетак групе друге теме код [[класицизам|класичара]] обично је јасно обележен каденцом у тоналитету у ком је друге тема изложена. Крај каденце уједно представља и почетак завршне групе.
 
''Завршна група'' (одета) представља завршни део експозиције који има за задатак да формално и хармонски заокружи дело. Тематски материјал завршне групе може бити нов али и не мора. Завршна група је у истом тоналитету као и друга тема, од које се јасно разликује се својим закључним карактером. Њена главна улога је потврда тоналитета.
 
{{клица-музика}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Соната