Нирнберг — разлика између измена

18 бајтова уклоњено ,  пре 4 године
м
clean up, replaced: Шенжен → Шенџен using AWB
м (BOT: Zamenjena rasterska slika sa slikom u formatu SVG.)
м (clean up, replaced: Шенжен → Шенџен using AWB)
[[Датотека:Christmarkt.jpg|мини|250п|Божићњи вашар у -{XIX}- веку]]
 
У области астрономије и географије, [[Мартин Бејајм]] је [[1492]]. створио први [[глобус]], који се данас чува у градском музеју. [[Никола Коперник]] је у Нирнбергу [[1543]]. објавио своје познато дело „О револуцији небеских тела“ (''-{De Revolutionibus Orbium Coelestium}-'').
 
Током друге половине 15. века Нирнберг се наметнуо као економски центар међу немачким градовима. У наредном веку знатно је проширио своје територије ка [[Кнежевина Палатинат|Палатинату]] и [[Ландсхут]]у (6 градова и више грофовија). Град је био трговачко чвориште на путевима између [[Балканско полуострво|Балкана]] и [[Антверпен]]а, [[Беч]]а, [[Венеција|Венеције]] и [[Хамбург]]а, [[Француска|Француске]], [[Саксонија|Саксоније]] и [[Пољска|Пољске]]. У Нирнбергу је постојало удружење мајстора певача којима је [[Рихард Вагнер|Вагнер]] у 19. веку посветио оперу [[Нирнбершки мајстори певачи]].
[[Датотека:Nürnberg Quelle Großversandhaus 002.JPG|мини|250п|Зграда тадашњег Квеле-концерна]]
[[Датотека:Nuremberg Business Tower.jpg|мини|250п|Нирнбершка административна кула: садашња највиша административна зграда у [[Баварска|Бајерну]]]]
Године [[1933]], [[Нацизам|националсоцијалистички]] режим је употребио историјски престиж царског Нирнберга да би овде организовао гигантске параде на стадиону Рајхспартајгеленде (''-{Reichsparteitagsgelände}-''). Овај стадион је био пројекат државног архитекте [[Алберт Шпер|Алберта Шпера]], и довршен је [[1938]]. На митингу [[1935]]. [[Адолф Хитлер]] је наредио да се [[Рајхстаг]] састане у Нирнбергу и донесе [[Нирнбершки закони|Нирнбершке законе]], по којима је [[Јевреји]]ма одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара [[1945]], када је потпуно уништен историјски центар града.
 
Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан [[Нирнбершки процес]] (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.
 
Историјски центар града је реконструисан брзо након рата. Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас град јеска привреда оријентисана ка савременим техологијама.
Постоје два грба града Нирнберга, „Велики грб Нирнберга“ и „Мали грб Нирнберга“. Велики грб се појављује на пешатима већ [[1220]]. године а приказује на штиту у плавој подлози златног орла који има главу крунисаног владара која је временом замењена женском главом и у тој данашњој форми он је потврђен од стране Скупштине града [[1963]]. године.
 
Мали грб приказан је на подељеном штиту на ком је приказана половина црног орла на златној подлози док се у другом делу налазе косе црвено беле пруге. Корени грба се јављају од [[1260]]. године а од власти се примењује од [[1513]]. године где је број пруга и боја временом мењана а данашња форма је заједно за оба грба ослоњана на форме из [[1936]]. године.
 
== Политика ==
* Фонтана Тугенбрунен (''-{Tugendbrunnen}-''),
* [[Градско позориште]] (''Staatstheater''),
* Цркве ;
 
Ст. Елисабет (''-{St.Elizabeth}-''), Ст. Егидиен (''-{St. Egidien}-''),
* {{зас|Izrael}} [[Хадера]], [[Израел]] ([[1995]]. )
* {{зас|Turska}} [[Анталија]], [[Турска]] (1997. )
* {{зас|Kina}} [[Шенџен|Шенжен]], [[Кина]] (1997. )
* {{зас|Grčka}} [[Кавала]], [[Грчка]] ([[1998]]. )
* {{зас|SAD}} [[Атланта]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (1998. )