Трнава (Словачка) — разлика између измена

Био је 1856. године претплатник једне стране књиге о праву, преведене на српски језик, један становник тог места у "Горњој Мађарској" - трговац трнавски [[Василије Пластић]].<ref>Вацлав Мацејовски: "Историја словенски права", Будим 1856. године</ref> Пластић је био последњи представник групе српских трговаца у ТрновиТрнави; имали су они своје колегијалне огранке по другим градовима Угарске: Острогону, Коморану, Вацу, Ђуру, Столном Београду, Јегри, Будиму и Пешти. Били су Срби ту некад "главни трговци", а тада су већ замрли.<ref>"Застава", Нови Сад 1878. године</ref> Кућа Пластићева је о празницима била отворена сваком, а он их је славио по српски. Био је ожењен Маријом мештанком лутеранске вере, али то се није одразило на поштовање српских народних обичаја. Обоје су се показали хуманим, свако на свој начин; Марија је помагала сироте девојчице у тамошњем женском манастиру. Имали су њих двоје у браку сина Стевана јединца, који је прерано умро. Његова смрт је дотукла и оца Васу. Када је Пластић умро крајем 1861. године српске новине су писале о њему. Био је он Сентандрејац који се населио у Трнави, где је умро у самоћи, иако је стекао прилично имање. Живео је далеко од Срба, у страном окружењу, али их није заборављао и само је мислио како да им помогне. Својим тестаментом међутим даровао је српске школске установе да би помогао школовање деце. Тако је 5000 ф. оставио Карловачкој гимназији да се при њој оснује Фонд из кога ће сиромашни ђаци имати "благодјејаније" (интернат). А Сентандрејској српској школи завештао је 2000 ф. са истим циљем.<ref>"Даница", Нови Сад 1862. године</ref> Од 1878. године по осам ученика Карловачке гимназије је годишње уживало Пластићеву стипендију. О Св. Сави је у гимназија у говорима изражавана захвалност и пијетет према племенитом дародавцу.