Џунтаран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
У Адоњу, месту у сентандрејском срезу било је 1847. године 74 Србина, а две деценије потом 1867. године само 52 душе.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 36/1872. године</ref>
Никола Ђ. Вукићевић у чланку: "Судба православне цркве у источној Угарској" пише о насилном поунијаћењу српског православног живља и у Адоњу. Од њих су постали бројни "Шокци", који одрођени, не знају за своје српско порекло.<ref>"Даница", Нови Сад 3/1862. године</ref>
Дописник новосадског листа оглашавао се крајем седамдесетих година 19. века дописима из Адоња. Тако се јавља поводом већих православних празника у месту 1877-1878. године. За Адоњ вели да је "весело гњиздо бесних Мађара који желе пропаст не само Србима". Ту је мало Срба преостало, али постоји црквена општина којој је председник трговац Јован Пајчић. Реч је о пожртвованом појединцу који неуморно тражи начин да ту сваком помогне.<ref>"Застава", Нови Сад 1877. године</ref> Пајчићев син млади Александар умро је 1876. године, и то је био велики ударац за ту сиромашну црквену општину и његовог оца. Адоњци Срби су годину дана чекали да добију нешто од завештања Наума и Јелене Бозде, фонда којим су руководили Срби Будимци.<ref>"Застава", Нови Сад 1878. године</ref>
У српском листу изашао је 1882. године оглас трговца Јована Пајчића из Адоња. Тражио је за његову тамошњу мешовиту трговину једног доброг трговца - помоћника, вичног немачком и мађарском језику.<ref>"Застава", Нови Сад 1882. године</ref>
Умро је 1893. године парох Адоњски, Симеон Степанац, родом из Мокрина.
Православни храм у Дуна-Адоњу реновиран је 1899. године, заслугом мештанина Јована Пајчића. Било је то у време када је парохијом администрирао поп Јован Бешлић. Следеће 1900. године, епархијска власт је издала пуномоћ Пајчићу, да подигне из тамошње штедионице 300 круна, којима ће се оправити парохијски дом.<ref>"Српски сион", Карловци 22.октобар 1900. године</ref> У Ароњу се 1893. године истакла доброчинитељка велепоседница Марија Пајчић, супруга Јованова. Она је поклонила капели у граду Вараждину један свештенички стихар, од српског платна. Децембра 1902. године изабран је за члана конзисторије будимске епархије, парох Бешлић.
| |||