|
| женски_пол =
}}
'''Јован Ђорђевић''' (1908 — 1989) , правник и политиколог; доктор правних наука и редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, професор на [[Сорбона |Сорбони]]-[[Париз]], [[САНУ| члан САНУ]] и свих јужнословенских академија наука и умјетности.<ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref> <ref>[https://bs.wikipedia.org/wiki/Spisak_akademika_SANU], Приступљено 18.1. 2018.</ref>
<ref name="Сибир">Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.</ref> <ref name=automatski generisano1>[https://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=896,], Приступљено 14.1. 2018.</ref>
[[Датотека: Jovan_V.jpg|мини|250п|ДЕСНО|Академик професор др Јован Ђорђевић као студент]]
== Биографија ==
Јован Ђорђевић рођен је [[10. марта]] [[1908]]. у [[Београд|Београду]]у. Потиче из угледне и образоване београдске продице Ђорђевић. Млађи брат [[Божидар Ђорђевић (лекар)]] био је такође професор Београдског универзитета и [[САНУ| академик]]. Јован је основну школу, Четврту београдску гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. Докторске студије у [[Париз]]у на Сорбони. 1945.г. постаје први декан Правног факултета у Београду. Од 1946.г. предаје уставно право, теорију државе и социологију. 1954.г. учествује у „правној изградњи“ Устава и закона [[ФНРЈ]] као помоћник министра гдје обавља функцију секретара Комитета за законодавство и организацију Савезног извршног већа. Судија је Уставног суда Југославије и предсједник Уставног суда Србије.Уредник је "Архива за правне и душтвене науке".<ref name="Козара" /> Придружени је професор Универзитета у Паризу - Сорбона . Др Јован Ђорђевић је члан САНУ, одељења друштвених наука: дописни од 17.12.1959, редовни од 20.12.1961. у одборима за изворе српског права и филозофију и друштвену теорију - Члан је Председништва САНУ од 7.4.1966 до 24.4.1969. Био је члан свих јужнословенских академија наука и умјетности.
Умро је у Београду [[9. децембра]] [[1989]].г. <ref>[https://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg name=896,], Приступљеноautomatski 14.1.generisano1 2018.</ref>
== Меморандум САНУ из 1986.г. ==
Меморандум САНУ из 1986. године,који је требало да научно и интелектуално ојача политичку и сваку другу активност око деструкције постојеће државе, посматран из много углова различито и тумачен, умножен је у 20 примјерака и добили су га 16 чланова Комисије за израду овог акта, а по примјерак и академици – експерти највишег нивоа, позвани да дају своја стручна мишљења о њаму. Били су то [[Добрица Ћосић]], [[Љубомир Тадић]] и Јован Ђорђевић. И ту се види да је др Јован Ђорђевић био у сваком погледу високо позициониран.
<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:639518-Akademici-nisu-krili-Memorandum-SANU], Приступљено 17.1. 2018.</ref>
== Дјела ==
* {{јез-фр|''Les rapports entre la notion d'etat et la notionde classes sociales, these, Paris 1935}};
* ''Контрола уставности закона САД'', (1937.)
* ''Јавно мњење'', (1939.)
<ref name="Сибир" />
== Признања ==
Др Јован Ђорђевић је почасни доктор наука Универзитета у [[Стразбур]]у. Добитник је: [[Октобарска награда | Октобарске награде Београда]], 1961; награде [[АВНОЈ | АВНОЈ-а]], 1968.г., [[Орден братства и јединства|Ордена братства и јединства]], [[Орден заслуга за народ|Ордена заслуга за народ са златним венцем ]] , 1965. и [[Орден рада| Ордена рада са црвеном звездом]], 1988.г. <ref>[https://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg name=896,],automatski Приступљеноgenerisano1 14.1. 2018.</ref>
== Референце ==
| 