Артемидин храм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sablon
Нема описа измене
Ред 7:
[[Датотека:Temple of Artemis.jpg|мини|лево|250п|Артемидин храм у Ефесу]]
 
У ноћи [[21. јул]]а [[356. п. н. е.|356. године п. н. е]], човек по имену [[Херостратус]] је, у намери да се прослави и да његово име овековечи историја, запалио храм који је сагорео до темеља. Те исте ноћи рођен је и [[Александар Велики]] (Македонски). Познати историчар тог доба [[Плутарх]] запазио је необичну случајност и забележио да „у тој ноћи богиња није обитавала у свом храму, јер је присуствовала рођењу будућег великог војсковође, те није могла да спаси свој храм од уништења." Током наредне две деценије, храм је обновљен, у чему је значајно помогао сам [[Александар Велики|Александар Македонски]] који је у то доба већ био освојио и покорио целу Малу Азију.
 
Када је [[апостол Павле]] у првом веку нове ере посетио [[Ефес]] у намери да проповеда [[хришћанство]], суочио се са снажним култом богиње Артемиде распрострањеним у народу који није желео да га се одрекне. Када су [[Готи]] [[262]] године н. е. поново разрушили храм, [[Ефежани]] су се заветовали да ће га поново обновити. Ипак, до [[4. век]]а н. е. већина Ефежана је прихватило хришћанство и храм је изгубио свој религијски значај. Последње поглавље историје везано за овај храм одиграло се [[401]]. године н. е. када га је срушио [[Свети Јован Хризостом]]. Касније је Ефес напуштен, а [[археологија|археолошка]] ископавања ове локације започела су тек крајем [[19. век]]а. Ископавањима су откривени темељи храма и пут који је водио до ове локације која је данас полумочварни предео, с обзиром да је некада на том месту било море и значајна лука Мале Азије.