Privremena irska revolucionarna armija — разлика између измена

Kako je nasilje u Severnoj Irskoj jačalo, tako se pojačala vojna aktivnost i Službene i Privremene Ire. Iako je Službena IRA smatrala da je njeno delovanje odbrambeno, PIRA je zahtevala i pozvala na agresivnu kampanju protiv Severne Irske. Iako je službena IRA u početku imala veću podršku javnosti, nakon što je proglasila prekid borbi 1971., Privremena IRA je počela da dominira. PIRA je nasledila gotovo sve članove sa severa, i privukla one militantnije iz ostatka Irske. Osim toga, mnogo mladih Iraca, iz Severne Irske, koji su postali radikalni zbog nasilja koje je izbilo 1969., učlanilo se u Privremenu IRA-u.

Većinu svog postojanja, PIRA je imala 5 delatnih brigada unutar "ratne zone". Ove brigade su bile u [[Белфаст|Belfastu]], Londonderiju, Tajronu/Monaganu i [[Armagh|Armagu]]. Brigada u Belfastu imala je tri bataljona, u zapadnom, istočnom i severnom delu grada. U početku severnoirskih sukoba (eng. The Troubles), članstvo Ire u Belfastu se naglo povećalo. U avgustu 1969. brigada u Belfastu je imala oko 50 aktivnih članova, a do kraja 1971. hiljadu dvesta članova. Deri je imao jedan bataljon i Južnoderijsku brigadu. Derijevski bataljon postao je brigada 1972., nakon [[Krvava nedjelja|Krvave nedjelje]], kada su britanski padobranci ubili 13 nenaoružanih demonstranata na maršu za ljudska prava, nakon čega je usledilo povećanje članova. Grofovija Armag je imala tri bataljona, dva veoma aktivna u južnom Armagu, i jedan manje aktivan na severu. Zbog toga se južni bataljoni još nazivaju i brigada južnog Armaga. Isto tako, brigada Tajron/Monagan, koja je delovala uz granicu, se često naziva brigada istočnog Tajronea. Fermanag, Južni Daun, Severni Antrim imali su vlastite bataljone koji nisu bili deo brigade.