Италијанска комунистичка партија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 11:
| лидер =
| вођа1_титула = Историјски лидери
| вођа1_име = [[Антонио Грамши]],
| вођа2_титула =
| вођа2_име =
Ред 19:
| портпарол =
| оснивач =
| коалиција = ''Народно-демократски фронт''
| слоган =
| основана = [[21. јануар]]а [[1921]]
Ред 48:
=== Прве године ===
Основана је 21. јануара [[1921]], издвајањем из [[Италијанска социјалистичка партија|Италијанске социјалистичке партије]] ({{јез-ит|Partito Socialista Italiano, PSI}}), због идеолошког сукоба са њеним вођама.
Одмах након расцепа главне комунистичке вође: [[Антонио Грамши]] (први секретар), Амадео Бордига, Палмиро Тољати и други улазе у састав [[Коминтерна|Комунистичке Интернационале]].
=== Фашизам ===
Међутим [[Фашизам|фашистички режим]] 5. новембра [[1926]]. проглашава ИКП за незакониту и врши крваву репресију.
Већина дирекције бежи у иностранство, углавном у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] и [[Француска|Француску]] где је 1926. у [[Лион]]у одржан III конгрес.
Након слома [[фашизам|фашизма]] (8. септембра [[1943]]), главне вође се враћају у [[Италија|Италију]] и отпочињу заједно са другим антифашистичким организацијама борбу против Немаца и против италијанских фашиста.
Линија 57 ⟶ 59:
=== Од ослобођења до Хладног рата ===
По завршетку рата, комунисти учествују у провизорној влади под вођством генерала Бадоља.
Међутим када је председник владе постао лидер '''[[Хришћанска демократија (Италија)|Хришћанске демократије]]''' (DC), [[Алчиде Де Гаспери]], комунисти су избачени из ње, под притиском [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-а.
Од тада КПИ остаје у опозицији током читавог послератног периода.
У децембру 1947. комунисти склапају коалициони пакт са [[италијанска социјалистичка партија|социјалистима]], стварајући тзв. '''Народно-демократски фронт''' (''Fronte Democratico Popolare''), који је међутим поражен на изборима 1948. од стране хришћанско-либералне коалиције окупљене баш око Де Гасперијеве ''Хришћанске демократије''.
НДФ је након пораза распуштен, док је коалиција комуниста и социјалиста трајала до [[Мађарска револуција 1956.|Мађарске Револуције]] [[1956]], кад се Социјалистичка партија дистанцирала од империјалистичке политике [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а и тиме напустила и коалицију с комунистима, који су остали одани Совјетима.
Након расцепа коалиције социјалисти улазе у савез са Хришћанском демократијом, стварајући тзв. ''Центро-левичарску владу''.
Линија 72 ⟶ 79:
=== Криза и распуштање(1989—1991) ===
Средином '80-их смрт Берлингвера и опште слабљење партијске структуре је означило спори улазак у кризу.
Осим тога [[Берлински зид|пад Берлинског зида]] и слом комунизма на [[Исток]]у, је довео до распуштања ИКП-а 3. фебруара 1991.
Већина је прешла у нову политичку партију социјалистичке оријентације, ''[[Демократска партија левице|Демократску партију левице]]'', док је мањина која се противила распуштању ИКП-а, створила ''[[Партија комунистичке обнове|Партију комунистичке обнове]]''.
| |||