Артур Шопенхауер — разлика између измена

нема резимеа измене
(#1Lib1Ref)
{{bez_izvora}}
{{Филозоф
| име = Артур Шопенхауер
| утицао_на = [[Семјуел Бекет|Бекет]], [[Хорхе Луис Борхес]], [[Сигмунд Фројд|Фројд]], [[Херман Хесе|Хесе]], [[Макс Хоркехајмер|Хоркехајмер]], [[Карл Густав Јунг|Јунг]], [[Томас Ман|Ман]], [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Гилберт Рајл]], [[Лав Толстој|Толстој]], [[Свами Вивекананда|Вивекананда]], [[Ги де Мопасан|Мопасан]], [[Рихард Вагнер|Вагнер]], [[Лудвиг Витгенштајн|Витгенштајн]], [[Марсел Пруст|Пруст]], [[Алберт Ајнштајн]]
}}
'''Артур Шопенхауер''' ({{јез-нем|Arthur Schopenhauer}}; [[Гдањск]], [[22. фебруар]] [[1788]] — [[Франкфурт на Мајни]], [[21. септембар]] [[1860]]) је био је немачки филозоф [[идеализам|идеалист]], класични представник [[песимизам|песимизма]]; учио да је [[воља]] основа свега, [[Имануел Кант|Кантова]] „ствар по себи“, суштина света који је само [[представа]]. Воља је вечито незадовољена, и зато је живот бескрајна патња а овај свет најгори могући свет. Циљ свега је [[нирвана]] ([[будизам]]). Главно дело му је ''Свет као воља и представа''. До већег утицаја дошао тек пред крај живота и после смрти. Остала дела преведена код нас: ''Метафизика лепог'', ''Метафизика полне љубави'', ''О стилу и писању'', ''О генију'' и др.
 
== Биографија ==
 
Овај преображај није дошао прерано: остало му је да живи још две године. 21. септембра 1860. сео је да доручкује, и чинило се да се налази у најбољем здрављу. Сат времена касније нашла га је газдарица како још седи за столом, али мртав.<ref>{{cite web|title=Да ли је Артур ШОПЕНХАУЕР у праву? ЖИВОТ ЈЕ БЕСКРАЈНА ПАТЊА јер је ВОЉА вечито незадовољена!|url=https://www.srbijadanas.com/clanak/da-li-je-artur-sopenhauer-u-pravu-zivot-je-beskrajna-patnja-jer-je-volja-vecito-nezadovoljena|website=Србија данас|accessdate=23. 1. 2018}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
{{филозофија}}
{{етика}}
== Референце ==
{{рефлист}}
{{Authority control}}
{{портал бар|Биографија|Књижевност|Филозофија}}