Панта Срећковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 23:
Рођен је 3/[[15. новембра]] [[1834]]. године у Великим Крчмарима код [[крагујевац|Крагујевца]], од оца Славка (рођеног [[1788]]) и мајке Марије-Бебе (1793—1878), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом српском устанку]], као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник [[Кочина крајина|Кочине крајине]] 1788-91. и у току Првог српског устанка био је [[бимбаша]] у [[Лепеница (област)|Лепеници]].
Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија) и Кијеву (Духовна академија). Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на [[Београдски Лицеј|Лицеју]] (од 1863. у [[Велика школа|Великој школи]]). Водећа личност романтичарске историографије, са [[Милош Милојевић|Милошем Милојевићем]].<ref>"Правда", Београд 1937. године</ref> Ушао у сукоб са [[Иларион Руварац|Иларионом Руварцем]] и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.<ref>"Отаџбине", Београд 1889. године</ref>
Потпредседник Народне скупштине, посланик, српски академик од 1886, ректор Велике школе, пиротски окружни начелник 1878. Био је веома активан у „Македонском одбору“ и у [[друштво „Свети Сава“|„Друштву Светог Саве“]]<ref>"Време", Београд 1937. године</ref>.
Умро је 8/[[21. јул]]а [[1903]]. године и сахрањен је на Новом гробљу у [[Београд]]у.
| |||