Пруга Брчко—Бановићи — разлика између измена

Идеја о изградњи [[Железница|железничке]] пруге која би спајала богата налазишта угља бановићког базена са главним саобраћајницама, а преко њих и са удаљеним потрошачким центрима, постојала је јос пре [[Други светски рат|Другог светског рата]]. По завршетку рата још у периоду обнове земље од ратних разарања, пре почетка планске изградње социјалистичке привреде, ово је био један од првих великих инвестиционих подухвата.▼

За будући петогодишњи план у слободној Југославији било је преко потребно осигурати солидну сировинску базу. Богате наслаге бановићког угља, за насе прилике релативно висококалоричног, са врло погодним условима експлоатације, постакле су највисе руководеће органе привреде, да јос почетком [[1946]]. године одлуче, да се током те године приступи изградњи ове пруге. Било је, предвиђено и испланирано да пруга буде завршена за седам месеци. Тај задатак, био је завршен у рекордно кратком времену.▼

Средином марта [[1946]]. године, грађевинско одељење тадашњег министарства саобраћаја добило је налог да приступи извођењу припремних радова. Елаборат о изградњи био је готов за непуних месец дана. На дан [[1. април]]а почеле су припреме и тај датум је Дан почетка омладинских радних акција. [[1. мај]]а, прве [[Радна бригада|омладинске радне бригаде]] отвориле су радове на прузи Брчко-Бановићи, дугој '''92''' км. У току изградње пруге ископано је '''1.361.680''' км² земље и '''134.460''' км² камена. Изградјена су два тунела у дузини '''667''' м и '''22''' моста укупне дузине '''455''' м.▼