Кубер (владар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 30:
[[Византијско царство|Византијски]] цар [[Јустин II Млађи|Јустин II]] (565—578) је уступио половину Срема [[Евроазијски Авари|Аварима]], који су између [[580]]. и [[582]]. године освојили и другу половину поменутог региона, укључујући и град [[Сирмијум]]. Авари су у [[Срем]] населили своје заробљенике (романизовано или хеленизовано становништво), које су заробили на византијским територијама на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Ови заробљеници су насељени у Срем са циљем да обрађују земљу и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да ратују. Живећи 60 година под аварском влашћу, ови заробљеници су у Срему постали потпуно нова нација - Сермезијанци (Сремци).
 
Авари су [[635]]. године (по другим изворима после 670. године) поставили Кувера да влада над овим Сермезијанцима као аварски вазал. Кувер је био син кана [[Кубрат]]а, поглавара [[Хуни|хуно]]-[[прабугари|бугарскихпрабугарских]] [[Утигури|Оногура]]. Досадашње интерпретације (J. Вернер, В. Поповић) показују да се у [[Мала Перешћепина|Малој Перешћепини]] ради о гробу кана Кубрата, сахрањеног између [[641]]. и [[647]]. године. После његове смрти на власт ступа његов најстарији син [[Бајан]], након чије су се кратке владавине Кубратови синови разделили. Његов четврти син Кувер се населио у Срему, и био потчињен аварском кагану.
 
== Одлазак Кувера на Балкан ==