Велике сеобе Срба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 36:
Одлив становништва је био толики да је већина села зарасла у шуму, тако да је део централне Србије добио назив [[Шумадија]].
 
Услед ових сеоба број српских становништва на Косову и Метохији се драстично смањио.<ref>{{cite web|url=http://www.bosnafolk.com/pdf/spc.pdf |title=Microsoft Word — SADRZAJ.doc |format=PDF |date= |accessdate = 30. 1. 2014.}}</ref><ref>http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_1.pdf</ref> Након српских сеоба, [[Албанци]] из планинских подручја Малесије се спуштају у плодне и опустеле долине [[Метохија|Метохије]].<ref>[[Енциклопедија Југославије]], 2. изд, ћирилицом, pp. 68.</ref><ref>[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига четврта, pp. 655.</ref> Након миграција, српски етнички центар се сели из старих подручја [[Рашка област|Рашке]], [[Стара Србија|Старе Србије]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] у [[Војводина|Војводину]], а касније и у Шумадију.
Непосредно после сеобе међу исељеницима је завладала глад и епидемија тако да је велики број исељеника убрзо преминуо.