Круница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Круница''' (''-{corolla}-'') је унутрашњи део [[перијант]]а ([[цвет]]ног омотача). Чини је скуп круничних листића. Крунични листићи су углавном доста крупнији од [[чашични листићи|чашичних листића]] и јарко су обојени. Улога крунице је да привуче пажњу [[животињ]]ама (најчешће [[птица]]ма и [[инсекти|инсектима]]) које имају улогу у [[размножавање|размножавању]]. Постоје [[биљка|биљке]] код којих су листићи крунице срасли и оне код којих су листићи раздвојени. Круница са сраслим круничним листићима се назива симпетална круница (''-{Sympetalae}-''), док се круница са раздвојеним круничним листићима назива хорипетална круница (''-{Choripetalae}-''). Код симпеталних круница се разликују три дела. То су: доњи део или „цев“ (''-{tubus corollae}-''), горњи део или „левак“, „обод“ (''-{limbus corollae}-'') и „ждрело“ (''-{phaux corollae}-''). Код хорипеталних круница, на слодном круничном листићу се разликују доњи део или „нокатац“ (''-{unguis}-'') и горњи део или „лиска“ (''-{lamina}-''). Ако су крунични листићи срасли, на њеном врху остаје онај број зубаца колико је сраслих круничних листића. Код круница са сраслим листићима облик може бити веома разноврстан, али је круница најчешће цевастог, клинастог, звонастог, лептирастог, левкастог или точкастог облика. Постоје крунице које на круничним листићима образују израштаје у виду репа, који дају веома леп изглед цвету.
Према теорији [[еволуција|еволуције]], еволутивно су прво настале биљке са раздвојеним круничним листићима, а потом су од њих настале и биљке са спојеним круничним листићима. Заступници ове теорије наводе бројне [[палеонтологија|палеонтолошке]] доказе који потврђују ову тезу. Многи [[ботаника|ботаничари]] верују да је до појава цветова са сраслим круничним листићима настала са појавом грађе инсеката која омогућава [[опрашивање]] цветова.
Улога крунице је да привуче пажњу животињама које имају улогу у [[размножавање|размножавању]] биљке тако што опршују цвет. Крунични листићи својим обликом, обојеношћу и етарским уљима која испуштају примамљују животиње које опрашују цвет. Многи цветови из круничних листића луче [[нектар]] којим примамљују инсекте и друге животиње. Код неких цветова се нектар лучи на слободној, горњој површини, док се код других стварају џепаста удубљења заштићена љуспама и длакама. Код неких круница се, у спецјалним израштајима - остругама (calcar) лучи [[мед]]. Ова појава се најчешће јавља код [[породица (биологија)|породице]] [[Љутићи]] (''-{Ranunculaceae}-'').
Код биљака које се опрашују помоћу [[ветар|ветра]], круница је често у потпуности редукована. Ова појава је настала да се [[полен]]ова зрна не би задржавала на круничним листићима. Цвет који нема круничне листиће се назива апетални цвет.
Ред 11:
[[Боја]] крунице може веома бити различита. Она зависи од врсте и количине [[пигменти|пигмената]] који се налазе растворени у [[ћелија (биологија)|ћелијском]] соку. [[Црвена боја|Црвена]], [[плава боја|плава]] и [[љубичаста боја]] настаје од [[антоцијанин]]а, [[жута боја]] настаје од [[антохлор]]а или каротеноидних пигмената [[хлоропласт]]а. [[Бела боја]] крунице настаје услед недостатка пигмената и присуства великог броја [[интерцелулар]]а (међућелијских простора) испуњених [[ваздух]]ом, услед чега долази до потпуне [[рефлексија|рефлексије]] сунчевих зрака. [[Црна боја]] настаје због густо распоређених тамнољубичастих или тамноцрвених пигмената. Црни пигмент не постоји. Неке крунице у току развића мењају боју. До те појаве долази пошто биљке током развића мењају састав хемијских материја које се налазе у ткиву. Тако, нпр. биљка [[споменак]] (''-{[[Myosotis versicolor]]}-'') у почетку има беле цветове, потом жуте, па црвенкасте и на крају плаве цветове.
== Симетричност ==
Круница је код многих цветова актиноморфне грађе (кроз њу се може провући већи број равни симетрије). Велики број цветова има круницу зигоморфне грађе (могу се провући две равни симетрије), док су цветови са асиметричном круницом доста ретки. Цветови који имају круницу зигоморфне грађе су углавном прилагођени опрашивању помоћу инсеката. Многи ботаничари сматрају да су зигоморфни цветови еволутивно настали из актиноморфних и то тако што су се прилагођавали деловању инсеката.
Цвет је актиноморфан ако му је круница актиноморфно грађена, без обзира на распоред осталих делова цвета. Међутим постоје и изузетци као што је нпр. породица -{[[Solanacea]]}- која има круницу актиноморфне грађе, али је цвет моносиметричан због грађе [[плодник]]а. Такође је честа појава да се на врху осовине [[цваст]]и развија цвет актиноморфне грађе, иако је цела цваст изграђена од зигоморфних цветова. Ова појава се назива пелорија.
| |||