Дегенерична уметност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Полуаутоматско сређивање сортирања код категорија: уклањање сортирања од једног слова
мНема описа измене
Ред 1:
'''Дегенерична уметност''' је [[идеологија|идеолошки]] обојена ознака [[хитлер]]овске [[нацизам|нацистичке ]] власти за уметничке изразе и предмете који су били у супротности са њеним поитичким, социјалним и [[Антисемитизам|антисемитским]] стремљенима. Дегенерична уметност била је приказивана као непријатељска те се свим расположивим средствима клеветала и гушила. Корени једне такве политичке идеологије уметности потичу из [[19. век]]а када је владајућа [[класа]] имала одређена очекивања од уметности која је сматрла општеважећим. Око [[1930]]. [[Немачка националсоцијалистичка радничка партија]] форсирала је дискусију о дегенеричној уметности тако што је између осталог довела у везу термине ''црначка уметност'' и ''јеврејски уметнички бољшевизам''. У мере које су припадници ове политичке странке предузимали убрајају се репресије, отпуштања, забрана рада, па чак и одвођење у [[Концентрациони логор|концентрационе логоре]] а дела ових уметника продавана су у иностранству или су спаљивана. Врхунац ових репресија постигнут је отварањем путујуће изложбе [[1937]]. у [[Минхен]]у под називом ''Дегенерична уметност'' на којој су бројна [[Авангарда|авангардна]] дела излагана у компромитујућој форми не би ли се на тај начин публика уверила у наводно кварне и болесне тенденције ове уметности. Један број уметника је под притиском одлучио да емигрира. Они и њихова дела су након [[1945]]. рехабилитовани.
== Изложба Дегенерична уметност==
Изложба је одржана [[1937.]] у [[Минхен|Минхену]]. Излагано је око 650 заплењених дела. Уметници чија су дела излагали били су: [[Ернст Лудвиг Кирхнер]], [[Емил Нолде]], [[Георг Грос]], [[Едвард Мунк]], [[Франц Марк]], [[Василиј Кандински]], [[Паул Кле]], [[Марк Шагал]], [[Ото Дикс]], [[Алексеј фон Јавленски]], [[Карл Шмит Ротлуф]] итд. Изложба је прелазила и у друге [[Немачка|немачке]] градове. Била је врло успешна (више од 4 000 000 људи је посетило изложбу). Осим заплењених дела била су тамо и слике [[Схизофренија|схизофреничара]] из луднице и фотографије физички поремећених људи. Велики део експоната је био уништен па се не може у потпуности реконструирати изложба.
 
{{клица-уметност}}