Стварност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
. |
||
Ред 1:
{{рут}}
'''Стварност''', '''реалност''' или '''збиља''' је појам који означава оно што стварно (односно збиљски) постоји..<ref>{{Cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/reality|title=reality {{!}} Definition of reality in English by Oxford Dictionaries|website=Oxford Dictionaries {{!}} English|access-date=2017-10-28}}</ref> Стварност се различито тумачи у [[наука|науци]], [[филозофија|философији]], [[теологија|теологији]] и сл. [[Физика]] обично говори о стварности као целокупности [[појава]]. Филозофија и [[психологија]] радије говоре о спољној, физичкој стварности, и о унутрашњој, психичкој или менталној стварности (представе, мисли, сећања, снови), као и о друштвено-политичкој и културној стварности, која почива на интеракцији ова два вида стварности. Теологија и [[онтологија]] говоре о [[биће|бићу]], као јединој стварности која јесте.
Линија 23 ⟶ 24:
== Стварност у филозофији ==
[[Датотека:Mediated-reality-easel.jpg|мини|''Посредована стварност'', уметничка фотографија]]
=== Западна филозофија ===
[[Филозофија]] адресира два различита аспекта теме реалности: природу саме реалности, и однос између [[ум]]а (као и [[језик]]а и [[култура|културе]]) и реалности.
С друге стране, [[онтологија]] је проучавање постојања, и централна тема поља се разноврсно формулише, у смислу битисања, егзистенције, „шта јесте”, и реалности. Задатак онтологије је да се опишу најгенералније [[category of being|категорије реалности]] и како су оне међусобно повезане. Ако би филозоф желео да предложи позитивну дефиницију концепта „стварност”, то би било учињено под овим насловом. Као што је горе објашњено, неки филозофи праве разлику између реалносити и постојања. Заправо, многи аналитички филозофи данашњице теже да избегну термин „реалан” и „реалност” у разматрању онтолошких питања. Али за оне који третирају „реалан” исти начин на који третирају „постоји”, једно од водећих питања аналитичке филозофије је било да ли је постојање (или реалност) својство објеката. Аналитички филозофи често држе да је то „није” уопште својство, иако је овај став у последњих неколико деценија донекле изгубио превалентност.
С друге стране, посебно у дискусијама [[објективност]]и које су присутне у [[Метафизика|метафизици]] и [[Епистемологија|епистемологији]], филозофске дискусије „реалности” често се баве начинима на које реалност јесте, или није, на неки начин ''зависна од'' (или, користећи модерни [[жаргон]], „конструисана” од) менталних и културних фактора као што су перцепција, веровања, и друга ментална стања, као и културних артефаката, као што су [[религија|религије]] и [[политички покрет]]и, све до нејасног појма заједничког културног [[Светоназор|гледишта на свет]], или -{''{{lang|de|[[Weltanschauung]]}}''}-.
Гледиште да постоји стварност независно од било којег уверења, перцепција, итд, се назива [[Realizam (filozofija)|реализам]]. Прецизније, филозофи су склони да говоре о „реализму о” овом и оном, као што је реализам о свеопштости или реализам о спољном свету. Генерално, где се може идентификовати било која класа предмета, за које се тврди да постојање или суштинске карактеристике не зависе од перцепција, веровања, језика или било којег другог људског артефакта, може се говорити о „реализму” тог објекта.
Исто тако се може говорити о ''анти''реализму истих објеката. ''[[Anti-realism|Антиреализам]]'' је задњи у дугој секвенци термина за гледишта која су супротна реализму. Вероватно први је био [[идеализам]], тако назван зато што се сматрало да реалност почива у уму, или да је производ наших ''идеја''. [[Subjective idealism|Субјективни идеализам]] је гледиште које је предложио ирски [[Емпиризам|емпиричар]] [[Џорџ Беркли]], према коме су објекти перцепције које су заправо идеје у уму. По том гледишту, неко може бити у искушењу да тврди да је стварност „ментална конструкција”; ово није сасвим тачно, међутим, пошто према Берклијевом гледишту, перцепцијалне идеје креира и координира Бог. До 20. века, гледишта слична Берклијевом су називана [[phenomenalism|феноменализмом]]. Феноменализам се разликује од Берклијевог идеализма првенствено по томе да је Беркли веровао да ум, или душа, нису само идеје нити су састављене само од идеја, док варијетети феноменализма, као што је онај који заговара [[Бертранд Расел|Расел]], имају тенденцију да иду даље и да тврде да је сам ум само колекција перцепција, сећања, итд. и да нема ума или душе изнад таквог [[Mental event|менталног догађаја]]. Коначно, антиреализам је постао помодни термин за ''било које'' гледиште по коме постојање неког објекта зависи од ума или културних артефаката. Становиште да је такозвани спољашњи свет заправо само друштвени, или културни, артефакт, звани [[social constructionism|социјални конструктивизам]], је један од варијетета антиреализма. [[Cultural relativism|Културни релативизам]] је став да [[социјални проблем]]и као што је моралност нису апсолутни, већ да су бар парцијално [[cultural artifact|културни артефакт]].
[[Correspondence theory of truth|Теорија кореспонденције]] [[Знање|знања]] о томе шта постоји тврди да „истинско” познавање реалности представља прецизну кореспонденцију изјава и слика стварности са реалном стварношћу коју изјаве или слике покушавају да представљају. На пример, [[научна метода]] може да [[Емпиризам|потврди]] да је изјава истинита на бази видљивих доказа да ствар постоји. Многи људи могу указати на [[Стеновите планине]] и рећи да тај [[планински масив]] постоји, и наставља да постоји, чак и ако га нико не посматра нити даје изјаву о томе.
=== Ибн Араби ===
Линија 30 ⟶ 45:
Међутим, такозвану стварност не треба сматрати потпуно неоснованом, јер она ипак одражава истинску стварност на нивоу представе. Такозвана стварност је сан, али не и пуки привид. Она је облик јављања (''tajalli'') апсолутне стварности коју Ибн Араби назива истина (''al-haqq''). Стога Ибн Араби сматра да је стварност потребно протумачити на правилан начин, баш као што тумачимо снове.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/> Променљиви свет постојања и настајања, са мноштвом појавних облика, представа је која делимично открива и саму стварност. Онај ко је у стању да спозна испољавање једне стварности у различитим облицима мноштвености, досегао је најдубље мистерије суфијског пута (''tariqah''). Међутим, ова спознаја углавном остаје недоступна већини људи који су уверени да је чулни свет нешто материјално и чврсто. Ибн Араби примећује да у погледу чулног нема никакве разлике између сна и стварности јер је „функција уобразиље да производи чулне ствари и ништа више“.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/>
== Физичке науке ==
=== Научни реализам ===
[[Scientific realism|Научни реализам]] је, на најопштијем нивоу, становиште да је свет описан науком (можда идеалном науком) реални свет, као што постоји, независно од тога шта ми можда мислимо о томе. У оквиру [[Филозофија науке|филозофије науке]], it is often framed as an answer to the question "how is the success of science to be explained?" The debate over what the success of science involves centers primarily on the status of entities that are [[unobservable|not directly observable]] discussed by [[scientific theory|scientific theories]]. Generally, those who are scientific realists state that one can make reliable claims about these entities (viz., that they have the same [[Ontology|ontological]] status) as directly observable entities, as opposed to [[instrumentalism]]. The most used and studied scientific theories today state more or less the truth.
=== Реализам и локалитет у физици ===
''Реализам'' in the sense used by physicists does not equate to [[Philosophical realism|realism]] in [[metaphysics]].<ref>[https://arxiv.org/abs/quant-ph/0607057v2 Norsen, T. – Against "Realism"]</ref>
The latter is the claim that the world is mind-independent: that even if the results of a measurement do not pre-exist the act of measurement, that does not require that they are the creation of the observer. Furthermore, a mind-independent property does not have to be the value of some physical variable such as position or [[momentum]]. A property can be ''[[disposition]]al'' (or potential), i.e. it can be a tendency: in the way that glass objects tend to break, or are disposed to break, even if they do not ''actually'' break. Likewise, the mind-independent properties of quantum systems could consist of a tendency to respond to particular measurements with particular values with ascertainable probability.<ref>[http://www.generativescience.org/ Ian Thomson's dispositional quantum mechanics]</ref> Such an ontology would be metaphysically realistic, without being realistic in the physicist's sense of "local realism" (which would require that a single value be produced with certainty).
A closely related term is [[counterfactual definiteness]] (CFD), used to refer to the claim that one can meaningfully speak of the definiteness of results of measurements that have not been performed (i.e. the ability to assume the existence of objects, and properties of objects, even when they have not been measured).
[[Local realism]] is a significant feature of classical mechanics, of [[general relativity]], and of [[electrodynamics]]; but [[quantum mechanics]] has shown that [[quantum entanglement]] is possible. This was rejected by Einstein, who proposed the [[EPR paradox]], but it was subsequently quantified by [[Bell's inequalities]].<ref>[http://bendov.info/eng/crucial.htm Ben Dov, Y. Local Realism and the Crucial experiment.]</ref> If Bell's inequalities are violated, either local realism ''or'' [[counterfactual definiteness]] must be incorrect; but some physicists dispute that experiments have demonstrated Bell's violations, on the grounds that the sub-class of [[Bells Theorem#Two classes of Bell inequalities|inhomogeneous Bell inequalities]] has not been tested or due to [[Bell test loopholes|experimental limitations in the tests]]. Different [[interpretation of quantum mechanics|interpretations of quantum mechanics]] violate different parts of local realism and/or [[counterfactual definiteness]].
=== Улога посматрача у квантној механици ===
{{see also|Квантна декохеренција}}
The quantum mind–body problem refers to the philosophical discussions of the [[mind–body problem]] in the context of [[quantum mechanics]]. Since quantum mechanics involves [[quantum superposition]]s, which [[Measurement in quantum mechanics|are not perceived by observers]], some [[interpretations of quantum mechanics]] place conscious observers in a special position.
The founders of quantum mechanics debated the role of the observer, and of them, [[Wolfgang Pauli]] and [[Werner Heisenberg]] believed that it was the observer that produced [[wave function collapse|collapse]]. This point of view, which was never fully endorsed by [[Niels Bohr]], was denounced as mystical and anti-scientific by [[Albert Einstein]]. Pauli accepted the term, and described quantum mechanics as ''lucid mysticism''.<ref>{{cite journal|journal= European Journal of Physics|volume= 30|issue= 4|pages=807–822|year =2009| title ='Mysticism' in quantum mechanics: the forgotten controversy|author= Juan Miguel Marin|doi= 10.1088/0143-0807/30/4/014|bibcode = 2009EJPh...30..807M }} [http://www.iop.org/EJ/article/0143-0807/30/4/014/ejp9_4_014.pdf?request-id=9350419a-e5ea-42e2-b5f3-7878a09dfe42 link], summarized here [http://www.physorg.com/news163670588.html%7care/] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110606092933/http://www.physorg.com/news163670588.html%7Care/ |date=2011-06-06 }}</ref>
Heisenberg and Bohr always described quantum mechanics in [[logical positivism|logical positivist]] terms. Bohr also took an active interest in the philosophical implications of quantum theories such as his [[Complementarity (physics)|complementarity]], for example.<ref>{{cite journal |journal=Zygon: Journal of Religion & Science |author=John Honner |title= Niels Bohr and the Mysticism of Nature |volume=17-3 |pages=243–253 |year=2005}}</ref> He believed quantum theory offers a complete description of nature, albeit one that is simply ill-suited for everyday experiences – which are better described by classical mechanics and probability. Bohr never specified a demarcation line above which objects cease to be quantum and become classical. He believed that it was not a question of physics, but one of philosophy.
[[Eugene Wigner]] reformulated the "[[Schrödinger's cat]]" [[thought experiment]] as "[[Wigner's friend]]" and proposed that the consciousness of an observer is the demarcation line which precipitates [[Wave function collapse|collapse of the wave function]], independent of any realist interpretation. Commonly known as "[[consciousness causes collapse]]", this [[Interpretation of quantum mechanics|interpretation]] of quantum mechanics states that [[observation]] by a [[conscious]] observer is what makes the wave function collapse.
=== Мултиверз ===
The [[multiverse]] is the [[hypothetical]] set of multiple possible [[universe]]s (including the historical universe we consistently experience) that together comprise everything that [[Existence|exists]]: the entirety of [[space]], [[time]], [[matter]], and [[energy]] as well as the [[physical law]]s and [[physical constant|constants]] that describe them. The term was coined in 1895 by the American philosopher and psychologist [[William James]].<ref>James, William, ''The Will to Believe'', 1895; and earlier in 1895, as cited in [[OED]]'s new 2003 entry for "multiverse": "1895 W. JAMES in Internat. Jrnl. Ethics 6 10 Visible nature is all plasticity and indifference, a multiverse, as one might call it, and not a universe."</ref> In the [[many-worlds interpretation]] (MWI), one of the mainstream [[interpretations of quantum mechanics]], there are an infinite number of universes and every possible quantum outcome occurs in at least one universe.
The structure of the multiverse, the nature of each universe within it and the relationship between the various constituent universes, depend on the specific multiverse hypothesis considered. Multiverses have been hypothesized in [[cosmology]], [[physics]], [[astronomy]], [[religion]], [[philosophy]], [[transpersonal psychology]] and [[fiction]], particularly in [[science fiction]] and [[fantasy]]. In these contexts, parallel universes are also called "alternative universes", "quantum universes", "interpenetrating dimensions", "parallel dimensions", "parallel worlds", "alternative realities", "alternative timelines", and "dimensional planes," among others.
=== Научне теорије о свему ===
A [[theory of everything]] (TOE) is a putative [[theory]] of [[theoretical physics]] that fully explains and links together all known physical phenomena, and predicts the outcome of ''any'' experiment that could be carried out ''in principle''. The theory of everything is also called the '''final theory'''.<ref>Weinberg (1993)</ref> Many candidate theories of everything have been proposed by theoretical physicists during the twentieth century, but none have been confirmed experimentally. The primary problem in producing a TOE is that [[general relativity]] and [[quantum mechanics]] are hard to unify. This is one of the [[unsolved problems in physics]].
Initially, the term "theory of everything" was used with an ironic connotation to refer to various overgeneralized theories. For example, a great-grandfather of [[Ijon Tichy]], a character from a cycle of [[Stanisław Lem]]'s [[science fiction]] stories of the 1960s, was known to work on the "General Theory of Everything". Physicist [[John Ellis (physicist)|John Ellis]]<ref>{{cite journal
| first = John | last = Ellis
| year = 2002
| journal = [[Nature (journal)|Nature]]
| title = Physics gets physical (correspondence)
| volume = 415 | page =957
| doi =10.1038/415957b
|bibcode = 2002Natur.415..957E
| issue=6875
| pmid=11875539}}</ref> claims to have introduced the term into the technical literature in an article in ''[[Nature (magazine)|Nature]]'' in 1986.<ref>
{{Cite journal
| first = John | last = Ellis
| year = 1986
| journal = Nature
| title = The Superstring: Theory of Everything, or of Nothing?
| volume = 323 | pages = 595–598
| doi = 10.1038/323595a0
|bibcode = 1986Natur.323..595E
| issue=6089}}</ref> Over time, the term stuck in popularizations of [[quantum physics]] to describe a theory that would unify or explain through a single model the theories of all [[fundamental interaction]]s and of all particles of nature: [[general relativity]] for gravitation, and the [[Standard Model|standard model]] of elementary particle physics – which includes quantum mechanics – for electromagnetism, the two nuclear interactions, and the known elementary particles.
Current candidates for a theory of everything include [[string theory]], [[M theory]], and [[loop quantum gravity]].
== Технологија ==
=== Виртуална реалност и сајберспејс ===
[[Virtual reality]] (VR) is a [[Computer simulation|computer-simulated]] environment that can simulate physical presence in places in the real world, as well as in imaginary worlds.
The [[Virtuality Continuum]] is a continuous scale ranging between the completely virtual, a [[Virtual Reality|Virtuality]], and the completely real: Reality. The reality-virtuality continuum therefore encompasses all possible variations and compositions of real and [[Virtuality|virtual]] objects. It has been described as a concept in [[new media]] and [[computer science]], but in fact it could be considered a matter of [[anthropology]]. The concept was first introduced by Paul Milgram.<ref>{{cite conference|first=Paul |last=Milgram |author2=H. Takemura |author3=A. Utsumi |author4=F. Kishino |title=Augmented Reality: A class of displays on the reality-virtuality continuum |booktitle=Proceedings of Telemanipulator and Telepresence Technologies |pages=2351–34 |year=1994 |url=http://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |format=PDF |accessdate=2007-03-15 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061004044435/https://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |archivedate=2006-10-04 |df= }}</ref>
The area between the two extremes, where both the real and the virtual are mixed, is the so-called [[Mixed reality]]. This in turn is said to consist of both [[Augmented Reality]], where the virtual augments the real, and [[Augmented virtuality]], where the real augments the virtual.
[[Cyberspace]], the world's computer systems considered as an interconnected whole, can be thought of as a virtual reality; for instance, it is portrayed as such in the [[cyberpunk]] fiction of [[William Gibson]] and others. [[Second life]] and [[MMORPG]]s such as ''[[World of Warcraft]]'' are examples of artificial environments or [[virtual world]]s (falling some way short of full virtual reality) in cyberspace.
=== „РЛ” у интернетској култури ===
On the Internet, "[[real life]]" refers to life in the real world. It generally references [[Conditio humana|life]] or [[consensus reality]], in contrast to an environment seen as [[fiction]] or [[fantasy]], such as [[virtual reality]], [[lifelike experience]], [[dream]]s, [[novel]]s, or [[film|movie]]s. Online, the [[acronym]] "IRL" stands for "in real life", with the meaning "not on the Internet".<ref>{{cite web |title=AcronymFinder.com search for IRL |url=http://www.acronymfinder.com/af-query.asp?String=exact&Acronym=IRL}}</ref> [[Sociologist]]s engaged in the study of the Internet have determined that someday, a distinction between online and real-life worlds may seem "quaint", noting that certain types of online activity, such as sexual intrigues, have already made a full transition to complete legitimacy and "reality".<ref name=Slater>{{cite book |chapter=Social Relationships and Identity On-line and Off-line |title=Handbook of New Media: Social Shaping and Consequences of ICTs |editors=Leah, Sonia, Lievrouw, and Livingstone |author=Don Slater |pages=533–543 |year=2002 |publisher=Sage Publications Inc |isbn=0-7619-6510-6}}</ref> The [[abbreviation]] "RL" stands for "real life". For example, one can speak of "meeting in RL" someone whom one has met in a [[online chat|chat]] or on an [[Internet forum]]. It may also be used to express an inability to use the Internet for a time due to "RL problems".
== Види још ==
| |||