Шарл Дил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ru:Диль, Шарль |
|||
Ред 7:
== Научни рад ==
Поред радова из класичне [[археологија|археологије]], којом се углавном бавио у својим раним научним годинама и студија из опште [[историја уметности|историје уметности]], као што су оне о [[Ботичели]]ју ([[1906]]) Дил је неизмерно задужио историју византијске уметности. Нарочито је важно његово дело ''Manuel d'art byzantin'' (прво издање [[1910]], друго у два тома [[1925]]/[[1926]]), а написао је и низ радова о појединим споменицима
Још значајнији је његов рад на пољу византијске историје где се с подједнаким успехом огледао како у минуциозним аналитичким истраживањима тако и у обликовању широких синтеза. Ове особине показао је још у својој докторској дисертацији о [[Равенски егзархат|Равенском егзархату]] (''Etudes sur l'exarchat de Revenne'', Париз [[1888]]), као и у опширном делу о византијској управи у северној Африци (''L'Afrique Byzantine, Histoire de la domination dyzantine en Afrique'', Париз [[1896]]). Велику славу донела му је књига о [[Јустинијан]]у I (''Justinien et la civilisation byzantine au VIe siècle'', Париз [[1901]]), а и популарна монографија о царици Теодори ( ''Théodore,impératrice de Byzance'', Париз [[1904]]). У књизи ''Еtudes byzantines'' (Византијске студије) сабрани су његови радови који се односе на врло различита питања политичке и културне историје.
Дил је написао и неколико синтеза која осветљавају поједина раздобља из историје Византије, најпре кратак преглед политичке историје ''Histoire de l'empire byzantin'',Париз, [[1919]]. године (српски превод
Дил је поседовао и несвакидашњу обдареност литерате која је на прави начин дошла до изражаја у његовим научним [[есеј]]има. Чувена је двотомна збирка ''Figures byzantines'' у којој се представио као ненадмашан мајстор историјског портрета. Ова збирка је доживела велики број издања и преведена је на многе језике (српски превод: ''Византиске слике I–II'' у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]], Београд [[1927]]-[[1929]], [[репринт]] [[1991]]).
|