Српска народна музика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
Народна музика доживљава свој процват почетком [[20. век]]а и појавом [[грамофон]]а и [[радио|радија]]. Народна музика тога доба изводи се по [[кафана]]ма, које постају култна места окупљања грађанских слојева (једна од најчувенијих кафана била је "Нови Београд" која се налазила у улици Макензијевој у Београду). Из тога доба чувени су (махом ромски) оркестри [[Цицварићи|Цицварића]], [[Душан Попаз|Душана Попаза]], [[Паја Николић|Паје Николића]], [[Стевица Николић|Стевице Николића]], [[Паја Тодоровић|Паје Тодоровића]] уз прегршт других познатих и мање познатих састава. [[Оркестар|Оркестри]] прате познате певаче тога доба као што су били [[Мијат Мијатовић]], [[Софка Николић]], [[Теодора Арсеновић]], [[Милан Тимотић]], а поједини оркестри састављани су ad hoc искључиво за снимање грамофонских плоча. Из овог периода потичу и певачи као [[Бора Јањић - Шапчанин]], [[Вука Шехеровић]] и други који су снимали за познате стране и домаће дискографске куће - Odeon, Concert Gramophone Record, Homocord, His Master's Voice, Polydor, Edison Bell Penkala, Elektroton и друге.
Крајем двадесетих година [[20. век]]а јавља се и [[Властимир Павловић Царевац]], који након [[Други светски рат|Другог светског рата]] постаје шеф Великог Народног оркестра [[Радио Београда]]. Уз Царевца, сазрева плејада интерпретатора као што су [[Вуле Јефтић]], [[Радмила Димић]], [[Анђелија Милић]], [[Даница Обренић]], [[Предраг Гојковић]], [[Миодраг Поповић]], [[Велинка Гргуревић]], [[Мара Ђорђевић]] и многи други. Ту су и велики хармоникаши [[Радојка и Тине Живковић]], [[Миодраг Тодоровић Мија - Крњевац]], виолиниста [[Жарко Милановић]] и познати фрулаш [[Сава Јеремић]]. Поред Царевца значајан тамбурашки оркестар води Макса Попов.
[[Радио Београд]] постаје центар око кога се окупља скоро све што вреди у народној музици. Било је то златно доба народне музике у Србији. Организују се концерти, редовна снимања трајних снимака на магнетофонске траке, итд. На жалост, небрига, мањак трака и бахатост људи са врха власти по чијим налозима су траке физички бацане из фонотеке Радио Београда, учинило је да подоста од овог снимљеног материјала није сачувано, а релативно мала количина овог стваралаштва снимљена је на грамофонске плоче. Из тог доба, познати су и оркестри [[Душко Радетић|Душка Радетића]], [[Бранко Белобрк|Бранка Белобрка]], [[Раде Јашаревић|Радета Јашаревића]], а касније, седамдесетих година прошлог века, и [[Бранимир Ђокић|Бранимира Ђокића]].
| |||