Светска банка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 27:
=== {{anchor|Early History|1944|1974|1944—1974}} 1944–1974 ===
 
Пре 1974, кредити за реконструкцију и развој које је обезбедила Светска банка су били релативно су мали. Особље банке било је свесно потребе успостављања поверења у банку. [[Fiscal conservatism|Фискални консервативизам]] је владао, и захтеви за кредит су морали да испуњавају строге критеријуме.<ref name="Goldman 2005">{{Cite book | title = Imperial Nature: The World Bank and Struggles for Social Justice in the Age of Globalization |last=Goldman|first=Michael|year=2005| publisher = Yale University Press | location = New Haven, CT |isbn=978-0-300-11974-9|pages=}}</ref>{{rp|56–60}}
 
Прва земља која је добила зајам Светске банке била је Француска. Председник банке у то време, [[John J. McCloy|Џон Маклој]], изабарао је Француску уместо два друга подносиоца пријаве, Пољску и Чиле. Зајам је био за УС$250 милиона, половину тражене суме, и дошао је са строгим условима. Француска морала да се сложи да произведе уравнотежен буџет и да прида приоритет отплати дуга Светској банци над другим владама. Особље Светске банке је пажљиво пратило коришћење средстава како би се осигурало да француска влада испуњава услове. Поред тога, пре одобрења кредита, [[стејт департмент]] је наложио француској влади да њени чланови који су повезани са комунистичком партијом би прво требали бити уклоњени. Француска влада се сложила и уклонила [[Communist Party of Ghana|комунистичку]] [[coalition government|каоалициону владу]] - такозвани [[Подјела власти|трипартит]]. У року од неколико сати, одобрен је зајам за Француску.<ref name="Bird 1992">{{Cite book | title = The Chairman: John J. McCloy, the Making of the American Establishment |last=Bird|first=Kai|year=1992| publisher = Simon & Schumpeter | location = New York, NY |isbn=978-0-671-45415-9|pages=}}</ref>{{rp|288, 290–291}}
 
Кад је [[Маршалов план]] ступио на слагу 1947. године, многе европске земље су почеле да примају помоћ из других извора. Суочена са овом компетицијом, Светска банка је померила свој фокус на неевропске земље. До 1968, њени зајмови су били [[Earmark (finance)|намењени]] за извођење инфраструктурних радова, као што су луке, аутопутеви и електране, који би произвели довољно прихода да омогући земљи зајмопримаоца враћање кредита. Године 1960, [[International Development Association|Међународна асоцијација за развој]] је формирана (за разлику од УН фонда званог СУНФЕД), која је пружала меке зајмове (испод тржишне каматне стопе) земљама у развоју.
Ред 36:
Од 1974 до 1980 банка се концентрисала на испуњавање основних [[потреба]] људи у [[Zemlja u razvoju|земљама у развоју]]. Величина и број зајмова је знатно увећана будући да су циљеви задуживања проширени са инфраструктуре у социјалне услуге и друге секторе.<ref name="World Bank Historical Chronology 1970-1979">{{cite web | title = World Bank Historical Chronology: 1970–1979 | publisher = World Bank Group |last=Bank|first=World| url = http://go.worldbank.org/847R4CBE80 | accessdate = 31 May 2012}}</ref>
 
Ове промене се могу приписати [[Robert McNamara|Роберту Макнамари]], који је именован за председништво 1968. године одлуком [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]].<ref name="Goldman 2005" />{{rp|60–63}} Макнамара замолио банкарског ризничара [[Eugene Rotberg|Јуџина Ротберга]] да тражи нове изворе капитала изван северних банака које су биле примарни извори финансирања. Ротберг је користио глобално тржиште обвезница да повећа капитал који је доступан банци.<ref name="Rotberg 1994">{{Cite encyclopedia | title = Financial Operations of the World Bank |last=Rotberg|first=Eugene| encyclopedia = Bretton Woods: looking to the future: commission report, staff review, background papers |year=1994| publisher = Bretton Woods Commission | location = Washington, D.C. | url = http://external.worldbankimflib.org/uhtbin/cgisirsi/x/0/0/5/?searchdata1=219610%7Bckey%7D#_}}</ref> Једна последица периода ублажавања сиромаштва је био брз раст [[developing countries' debt|дуга Трећег света]]. Од 1976. до 1980. дуг земаља у развоју растао је просечном годишњом стопом од 20%.<ref name="Mosley et al. 1995">{{Cite book | title = Aid and Power: The World Bank and Policy Based Lending, 2nd Edition |last=Mosley|first=Paul| author2 last2= Harrigan, |first2=Jane |last3=Toye|first3=John|year=1995| volume = 1 | publisher = Routledge | location = Abington, UK |isbn=978-0-415-13209-1|pages=}}</ref><ref name="Toussaint 1999">{{Cite book | title = Your Money or Your Life!: The Tyranny of Global Finance |last=Toussaint|first=Eric|year=1999| publisher = Pluto Press | location = London, UK |isbn=978-0-7453-1412-9|pages=}}</ref>
 
Године 1980. је успостављен Управни суд Светске банке да одлучује у споровима између Групе Светске банке и њеног особља у случајевима тврдњи о непоштовању уговора о запошљавању или услова именовања на функцију.<ref name="World Bank Admin Tribunal 2012">{{cite web | title = World Bank Administrative Tribunal | publisher = World Bank Group |last=Bank|first=World| url = http://lnweb90.worldbank.org/crn/wbt/wbtwebsite.nsf/%28resultsweb%29/about?opendocument | accessdate = 14 August 2011}}</ref>
Ред 44:
Године 1980. Макнамара је уступио место [[Alden W. Clausen|Олдену Клаузену]] кога је номиновао амерички [[President of the United States|председник]] [[Џими Картер]].<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2013/01/26/business/aw-clausen-former-bank-of-america-chief-dies-at-89.html |date=January 25, 2013 |publisher=''[[The New York Times]]'' |title=A.W. Clausen, Former Bank of America Chief, Dies at 89 |last=SCHWARTZ|first=NELSON D. |accessdate=October 27, 2016 |quote=Mr. Clausen was chosen by President Jimmy Carter to lead the World Bank shortly before Mr. Carter was defeated by Ronald Reagan in 1980, but the new administration supported Mr. Clausen's nomination.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.sfgate.com/bayarea/article/Tom-Clausen-BofA-World-Bank-head-dies-4218430.php |title=Tom Clausen, BofA, World Bank head, dies |publisher=SFGate |accessdate=October 27, 2016 |quote=That focus paid dividends when President Jimmy Carter nominated him in 1980 to succeed Robert McNamara as president of the World Bank. |date=January 23, 2013}}</ref> Клаузен је заменио многе чланове Макнамариног особља и направио је другачији акценат мисије. Његова одлука из 1982. да замени главног економисту банке, [[Hollis B. Chenery|Халис Ченери]], са [[Anne Krueger|Аном Кругер]] је пример тог новог фокуса. Кругер је била позната по њеном критицизму финансирања развоја и по описивању влада [[Трећи свет|Трећег света]] као „земље које [[rent-seeking|траже закуп]]”.
 
Током 1980-тих банка је наглашавала кредитирање сервисирања дуга Трећег света, и политике [[structural adjustment|структуралног прилагођавања]] дизајниране да се рационализују економије земаља у развоју. [[УНИЦЕФ]] је известио током касних 1980-тих да су програми структуралног прилагођавања Светске банке били одговорни за „редуковане здравствене, нутриционе и образовне нивое десетине милиона деце у Азији, Латинској Америци и Африци”.<ref name="Cornia et al. 1987">{{Cite book | title = Adjustment with a Human Face: Protecting the Vulnerable and Promoting Growth | editor = Cornia, Giovanni Andrea | editor2 = Jolly, Richard | editor3 = Stewart, Frances |year=1987| publisher = Oxford University Press USA | location = New York, NY |isbn=978-0-19-828609-7|pages=}}</ref>
 
=== 1989–садашњост ===