Надлак — разлика између измена

 

Школа у Нађлаку се помиње још 1606. године.

Дамаскин Ђорђевић дугогодишњи парох у Надлаку, умро је октобра 1892. године од капље, у 57-ој години живота. Током каријере радио је након свршене Богословије, неколико година као жупанијски чиновник при сирочадском столу у Макову, а затим био катихета по школама. На његово место је одмах као администратор доведен један калуђер из манастира Бездина. Њега ће заменити батањски администратор. Следеће 1893. године је објављен стечај за упражњено место пароха. По условима конкурса свештеник поред плате у новцу, ужива и приходе од 47 јутара црквене земље. Парох администратор нађлачки Богољуб Петровић је крајем 1896. године добио отпуст, да пређе у Велики Гај. Године 1898. се помиње да Нађлак и друге сиромашне српске црквене општине, примају годишње по 100 ф. дотације од угарске државе. Жалили су се званично верници из Нађлака, због нереда који је владао у њиховој црквеној општини. Због тога су епархијске власти тражиле да се тамошња црквена општина изнова организује. Марта 1897. године свештеник у Нађлаку Драгутин Мојић је послао табелу кретања православних житеља у својој парохији. За десет година између 1882-1893. повећан је број православних душа за 31, па их тамо укупно има почетком 1894. године - 221.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref> Наредила је епархија 1897. године, да се парохијски дом у Нађлаку што пре оправи. Почетком 1897. године постављен је за администратора парохије у Нађлаку, Душан Путник. У јесен 1898. године Душан Путник досадашњи администратор парохије у Нађлаку, прешао је за капелана у Тиса-Хиђошу. Тој одлуци је претходио одбијен, као "неаргументован" захтев црквене општине нађлачке, за премештај попе Путника, упућен црквеним властима. Администрирао је кратко свршени богослов Владимир Вулишић из Фабрике. На његово место постављен је као администратор Јефта Поповић, капелан у Батањи. Расписан је у лето 1900. године стечај за пароха у Нађлаку у парохији шестог најнижег плаћевног разреда, где се убира бир и узима штола. Десила се средином 1901. године смена у парохији Нађлак: отишао је у Петрово село, дотадашњи администратор Исидор Михајловић, а дошао нови Светолик Јовановић. Године 1905. председник Школског одбора је Лаза Петровић, Душан Мудрић перовођа, поп Александар Поповић је школски управитељ а Стеван Исаков старатељ. Настава се изводила у једном школском здању. Учитељ је био Димитрије Митрић, родом из места, служио тек осам месеци. Редовну наставу је те године похађало 23 ученика, а пофторну школу само три ђака старијег узраста.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref> Александар Поповић је био 1906. године парох у Нађлаку, он ће предавати и веронауку у школи.