Димитрије Караџић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 26:
== Биографија ==
Рођен је у Бечу као син Вука Караџића и Ане Краус 1836. године. Од многобројне њихове деце само су [[Мина Караџић|Мина]] и Димитрије остали у животу док су сви остали умрли у детињству или раној младости. Мина и Димитрије су били рођени истог дана 12. јула - 1828. и 1836. године.▼
▲Рођен је у Бечу као син Вука Караџића и Ане Краус 1836. године. Од многобројне њихове деце само су [[Мина Караџић|Мина]] и Димитрије остали у животу док су сви остали умрли у детињству или раној младости. Мина и Димитрије су били рођени истог дана 12. јула 1828. и 1836. године.
Био је кадет Инжењерске академије у Клостербруку (данашњи град [[Знојмо]] у [[Чешка|Чешкој]]). Школовао се на војним академијама у Аустрији, Немачкој и Холандији. Био је стипендиста Министарства просвете Србије у периоду 1850-1855. „[[Новине србске]]“ су у броју 25. од 3/15. марта 1855. године донеле вест да је кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]] својим указом од 23. фебруара произвео Димитрија Караџића, који се налазио у аустријској Академији у Клостербруку, у чин [[потпоручник]]а. Одлуком Владе Србије послат је у [[Берлин]] ради усавршавања у војним наукама, а затим 1857. одлази у [[Антверпен]] да би изучио грађење утврђења.
Линија 33 ⟶ 32:
У јесен 1858. је дошао у [[Београд]] и добио чин капетана друге класе. Одао се коцки и пијанству и убрзо упао у дугове из којих га је отац извлачио. Добио је прекор и од кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] који је о свему томе званично обавестио Вука Караџића и опоменуо га да успостави контролу над Димитријем. Вук га је тада узео у заштиту и Димитрије се привремено смирио. Добијао је писма од своје сестре Мине, велики део књиге „Писма Мине Караџић Вукомановић“ (Београд 1997. године, ISBN 978-86-09-00511-4) управо чине писма Димитрију.
[[Лагатор]] је био посед од 70 јутара који је купио Вук Караџић 1857. године на лицитацији за 1000 [[дукат]]а и један [[цванцик]]. То је добио на поклон од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] „да остане његовом потомству као завештање“. После Вукове смрти 1864. године, његов син Димитрије је објавио намеру да прода Лагатор, и позвао евентуалне купце да се јаве. После продаје тог имања купио је једну кућу у Београду, а све остало потрошио. Поново се одао алкохолу и коцки и једном пао са [[коњи|коња]] у пијаном стању и повредио се.
Када је поново упао у дугове и веома срозао свој углед, одузета му је професура на Војној академији 1865. године и стављен је на располагање министру војске. Више се није могао задржати у српској војсци и отишао је у [[Русија|Русију]]. У [[Санкт Петербург|Петрограду]] је служио као официр, као добровољац је учествовао у [[први српско-турски рат|српско-турским ратовима]] 1876-78. После тога се поново вратио у Русију, где је и умро 1883. године. О томе је његова сестра Мина у Бечу обавештена писмом, није познато где је сахрањен.
| |||