Архитектура експресионизма — разлика између измена

Од великог значаја је било осниванје поменуте организације веркбунд у немачкој чији је циљ био оплемењивање производног рада путем координације уметности, индустрије и занатства и који је себи за циљ ставио да одабире најбоље радове што их остварује уметност, индустрија и занатство. Веркбунд [[1914.]] године организује велику изложбу којом скреће пажњу на своје циљеве и ту су изложбени радови [[Петер Бернс |Петера Бернса]], [[Валтер Гропијус |Валтера Гропијуса]], [[Хенри ван де ВелдВелде |Хенрија ван де ВелдaВелдеa]], [[Бруно Таут |Бруна Таута]] и [[Јосеф Хофман |Јосефа Хофмана]]. Значајно је било прекорачавање граница између појединих врста у уметности. [[1918.]] - [[1919.]] године су након организовања првих група као [[Мост]], одржане и прве изложбе у којим су узели учешће и архитекти експресионисти. Под водством Бруна Тота настаје група архитеката „Arbeitsrat für Kunst“ која излази и са својих шест принципа нове архитектуре у којим се прокламује мисао да се све уметности треба да споје у стваралачки рад архитекта. Поред тога излазе и манифести а и књиге. [[1918.]] – [[1921.]] године излази и први манифест [[Баухаус]]а (који је у великој мери допринео повезивању заната, индустрије и уметности) од стране Валтера Гропиуса и с тиме у вези и његово експресионистичко дело, споменик на гробљу у Вајмару. У вези тога треба поменутти и утопије које су карактеристичне за овај правац, [[Лудвиг Мис ван дер Рое]]а из [[1919.]] – [[1921.]] године који су веома смели и визионарски као пројектат стаклених облакодера „кости и коже“ <ref name="EXP">'' Architektura ČSR 1971/5Josef Pechar–Moderní architektura a expresionismus Praha 1971 ''</ref>