Паидеја — разлика између измена

Троугао паидеие чинили су [[логос]], као разум, номос, као закон, [[полис]], као град, држава. Када је племство у питању никакве шансе нису постојале да се постане племић, иако је порекло истог било племићко. Нико није могао бити племић на основу свог порекла или иметка, већ само на основу онога што је сам, својим радом и трудом, у складу са својим способностима постигао. [[Племство|Племић]] је био неко ко се морао доказивати сваки дан, увек изнова, храброшћу, завидном ратничком вештином и добром реториком пред битку, вештином лепог говора, чији је циљ победа у разговору. И ако би се и поред свега, у некој ситуацији, показао као лош, недостојан говорник, у скупштини или нечему сличном, одмах би губио свој статус. Сваки је [[Грци|Грк]] тежио овом идеалу.

 

[[Индивидуа]], доиста није циљ грчког схватања ''Паидеие'', али је појам од ког се полази. Уочивши све могуће разлике у склоностима и особинама различитих људи, Грци су јасно схватили да у процесу васпитања и образовања треба кренути од самих интересовања и способности које појединац у себи носи. [[Учитељ]] или [[полис]], као васпитачи су само педагози, они само воде и усмеравају душу. Немачки појам ''Ерциум'', што значи ''извлачити'', за појам васпитања лепо означава оно што васпитач ради са човеком. ''Паидеиа'' полази од индивидуе, „извлачи“ из ње све оно што јој је природа дала и што представља њену разлику у односу на друге људе, али га васпитава не према појединачном човеку, већ према идеји човека која је опште прихваћена и важећа и обавезујућа за једну заједницу, полис, врсту. Основни циљ ''Паидеие'' је да полис васпитава и обликује човека за његов суштински облик, у Грчкој слободан и срећан живот индивидуе у заједници са другим људима. Слободан, независтан грађанин, не роб.