Селџучко царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 38:
}}
{{Историје|Ирана|Турске}}
'''Селџучко царство''' ({{јез-перс|دولت سلجوقیان}},; {{јез-тур|Büyük Selçuklu Devleti}}, што значи ''Велика селџучка држава'') је било средњовјековно турско-персијско царство, на челу са Куник граном Огуз Турака. Селџучко царство је контролисало простор од [[Хиндукуш]]а на [[исток]]у, до [[Анадолија|Анадолије]] на [[запад]]у и до [[средња Азија|средње Азије]] на [[север|сјеверу]] до [[Персијски залив|Персијског залива]] на [[југ]]у. Из своје домовине у близини [[Аралско језеро|Аралског мора]], [[Селџуци]] су најприје продрли у [[Велики Хорасан|Хорасан]], а затим у Персију пред коначно освајање источне Анадолије.
 
Селџучко царство је основао [[Торгул]]-бег 1037. године, након покушаја оснивача Селџучке династије, Селџука, у првој четвртини 11. вијека. Селџуков отац је био високо позициониран у Огуској држави и дао је по њему име држави и династији. Селџуци су ујединили подјељену политичку сцену источног исламског свијета и играли су главну улогу у првом и другом крташком рату. Захваљујући њима дошло је оснивања посебне [[турско-персијска култура|турско-персијске културе]], усљед високе персијанизације у култури и језику, као и извоз персијске културе у Анадолију. Турска насеља на сјеверозападним дијеловима царства, која су била од стратешке важности за царство, довела су до туркизације тих подручја.