Стварност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 64:
Квантни проблем ума и тела се односи на филозофске дискусије [[Ум-мозак проблем|проблема ума и тела]] у контексту [[Квантна механика|квантне механике]]. Будући да квантна механика обухвата [[quantum superposition|квантне суперпозиције]], које посматрач [[Measurement in quantum mechanics|не спознаје]], неке [[interpretations of quantum mechanics|интерпретације квантне механике]] стављају свесне посматраче у специјалну позицију.
 
Оснивачи квантне механике расправљали су о улози посматрача. [[Волфганг Паули]] и [[Вернер Хајзенберг]] су сматрали да је посматрач узрочник [[wave function collapse|колапса]]. Ову тачка гледишта, коју никад није у потпуности подржао [[Нилс Бор]], је [[Алберт Ајнштајн]] прогласио мистичним и антинаучном. Паули је прихватио термин, и описао квантну механику као ''луцидни мистицизам''.<ref>{{cite journal|journal= European Journal of Physics|volume= 30|issue= 4|pages=807–822|year =2009| title ='Mysticism' in quantum mechanics: the forgotten controversy|author= Juan Miguel Marin|doi= 10.1088/0143-0807/30/4/014|bibcode = 2009EJPh...30..807M |pages=807–822}} [http://www.iop.org/EJ/article/0143-0807/30/4/014/ejp9_4_014.pdf?request-id=9350419a-e5ea-42e2-b5f3-7878a09dfe42 link], summarized here [http://www.physorg.com/news163670588.html%7care/] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110606092933/http://www.physorg.com/news163670588.html%7Care/ |date=2011-06-06 }}</ref>
 
Хајзенберг и Бор су увек описивали квантну механику у смислу [[logical positivism|логичког позитивизма]]. Бор се такође активно интересовао за филозофске импликације квантне теорија као њене [[Complementarity (physics)|комплементарности]], на пример.<ref>{{cite journal |journal=Zygon: Journal of Religion & Science |authorlast=John Honner |first=John|title= Niels Bohr and the Mysticism of Nature |volume=17-3 |pages=243–253 |year=2005|pages=243–253}}</ref> Он је сматрао да квантна теорија нуди комплетан опис природе, мада тај опис није подесан за свакодневна искуства&nbsp; – која су боље описана класичном механиком и вероватноћом. Бор никад није специфицирао демаркациону линију изнад које објекти престају да буду квантни и постају класични. Он је веровао да то није питање физике, него филозофије.
 
[[Eugene Wigner|Јуџин Вигнер]] је реформулисао мисаони експеримент „[[Шредингерова мачка|Шредингерове мачке]]” као „[[Wigner's friend|Вигнеров пријатељ]]” и предложио да је свест посматрача линија демаркације која доводи до [[Wave function collapse|колапса таласне функције]], независно од било које реалистичне интерпретације. Обично познат као „[[Von Neumann–Wigner interpretation|свешћу узрокован колапс]]”, ова [[Interpretations of quantum mechanics|интерпретација]] квантне механике наводи да [[Посматрање|опсервација]] [[Свест|свесног]] посматрача је то што доводи до колапса таласне функције.
Ред 79:
 
Иницијално, термин „теорија свега” је био кориштен уз ироничну конотацију у смислу разних прекомерно уопштених теорија. На пример, прадеда [[Ijon Tichy|Ијона Тихија]], карактера из циклуса [[Станислав Лем]]ових [[научна фантастика|научно фантастичних]] прича из 1960-тих, био је познат по раду на „Општој теорији свега”. Физичар [[John Ellis (physicist)|Џон Елис]]<ref>{{cite journal
| first = John | last = Ellis
| year = 2002
| journal = [[Nature (journal)|Nature]]
| title = Physics gets physical (correspondence)
| volume = 415 | page pages=957
| doi =10.1038/415957b
|bibcode = 2002Natur.415..957E
| issue=6875
| pmid=11875539}}</ref> тврди да је он увео овај појам у техничку литературу у чланку у часопису ''[[Nature (časopis)|Nature]]'' 1986. године.<ref>{{Cite journal
| first = John | last = Ellis
{{Cite journal
|year=1986
| first = John | last = Ellis
| yearjournal = 1986Nature
| title = The Superstring: Theory of Everything, or of Nothing?
| journal = Nature
| volume = 323 | pages = 595–598
| title = The Superstring: Theory of Everything, or of Nothing?
| doi = 10.1038/323595a0
| volume = 323 | pages = 595–598
| doi = 10.1038/323595a0
|bibcode = 1986Natur.323..595E
| issue=6089}}</ref> Током времена, овај термин се задржао у популаризацијама [[Квантна механика|квантне физике]] при описивању теорије која би ујединила или објаснила једноставним моделом теорије свих [[Основне интеракције|фундаменталних интеракција]] и свих природних честица: [[Општа теорија релативности|опште релативности]] за гравитацију, и [[Standardni model|стандардног модела]] елементарних честица физике&nbsp; – којим су обухваћене квантна механика&nbsp; – за електромагнетизам, две нуклеарне интеракције, и познате елементарне честице.
 
Садашњи кандидати за теорију свега су [[теорија струна]], [[M theory|М теорија]], и [[loop quantum gravity|квантна гравитација петљи]].
Линија 102 ⟶ 101:
== Технологија ==
 
=== ВиртуeлнаВиртуелна реалност и сајберспејс ===
 
[[ВиртуeлнаВиртуелна реалност]] (ВР) је [[Рачунарска симулација|рачунарски-симулирано]] окружење којим се може симулирати физичка присутност на местима у стварном свету, као и у имагинарним световима.
 
[[Reality–virtuality continuum|Виртуелни континуум]] jeје континуирана скала између сасвим виртуалног, [[Виртуелна стварност|виртуелне стварности]], и комплетно реалног: реалности. Континуум реалности и виртуалности стога обухвата све могуће варијације и композиције стварних и [[Виртуелна стварност|виртуелних]] објеката. То је било описано као концепт у [[Нови медији|новим медијима]] и [[Информатика|информатици]], мада се то у ствари може сматрати питањем [[антропологија|антропологије]]. Концепт је први пут увео Пол Милграм.<ref>{{cite conference|last=Milgram|first=Paul |last=Milgram |author2=H. Takemura |author3=A. Utsumi |author4=F. Kishino |title=Augmented Reality: A class of displays on the reality-virtuality continuum |booktitle=Proceedings of Telemanipulator and Telepresence Technologies |pages=2351–34 |year=1994 |url=http://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |format=PDF |accessdate=2007-03-15 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061004044435/https://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |archivedate=2006-10-04 |df= |pages=2351–34}}</ref>
 
Област између два екстрема, где је реално помешано са виртуелним, је такозвана [[Mixed reality|мешовита стварност]]. Она се састоји од [[Проширена стварност|проширене стварности]], где виртуелно доприноси стварном, и [[Mixed reality|проширене виртуелности]], где реално доприноси виртуелном. [[Сајберспејс]], светски рачунарски системи који се сматрају међусобно повезаном целином, се може сматрати виртуелном реалношћу; на пример, на такав начини је приказан у [[Mixed reality|сајберпанк]] фикцији [[Вилијам Гибсон|Вилијама Гибсона]] и других. -{''[[Second life]]''}- и [[MMORPG|масовне вишекорисничке мрежне игре играња улога]], као што је -{''[[World of Warcraft]]''}- су примери вештачких окружења или [[virtual world|виртуелних светова]] (који на неки начин нису потпуна виртуелна реалност) у сајберспејсу.
Линија 112 ⟶ 111:
=== „РЛ” у интернетској култури ===
 
На Интернету, „[[real life|стварни живот]]” се односи на живот у реалном свету. То се генерално односи на [[Conditio humana|живот]] или [[consensus reality|консензусну стварност]], у контрасту са околином виђеном као [[фикција]] или [[фантазија]], као што су [[виртуелна стварност]], [[lifelike experience|искуство слично животу]], [[сан|сни]], [[роман]]и, или [[film]]ови. У онлајн контексту, [[акроним]] „ИРЛ” означава „у стварном животу” ({{јез-енг|in real life}}), што има значење „који није на Интернету”.<ref>{{cite web |title=AcronymFinder.com search for IRL |url=http://www.acronymfinder.com/af-query.asp?String=exact&Acronym=IRL}}</ref> [[Социологија|Социолози]] који се баве изучавањем Интернета су утврдили да ће једног дана, разлика између онлајн и стварног света можда изгледати „старомодно”, и напомињу да су поједини типови онлајн активности, као што су сексуалне интриге, већ направили потпуну транзицију до комплетне легитимности и „реалности”.<ref name=Slater>{{citeCite book |chapter=Social Relationships and Identity On-line and Off-line |title=Handbook of New Media: Social Shaping and Consequences of ICTs |editor= Leah A. Lievrouw |editor2= Sonia Livingstone |authorlast=Don Slater |pagesfirst=533–543 Don|year=2002 |publisher=Sage Publications Inc |isbnid=ISBN 0-7619-6510-6|pages=|pages=533–543}}</ref> [[Скраћеница]] „РЛ” означава „стварни живот” ({{јез-енг|real life}}). На пример, може се говорити о „састанку у РЛ” при обраћању особи коју је неко упознао путем [[Ћаскање (интернет)|онлајн ћаскања]] или на [[Форум (интернет)|Интернет форуму]]. Исто тако се може користити за изражавање немогућности употребе Интернета неко време због „РЛ проблема”.
 
== Види још ==
Линија 123 ⟶ 122:
 
== Литература ==
* {{Cite book |chapter=Social Relationships and Identity On-line and Off-line |title=Handbook of New Media: Social Shaping and Consequences of ICTs |editor= Leah A. Lievrouw |editor2= Sonia Livingstone |last=Slater|first=Don|year=2002|publisher=Sage Publications Inc |id=ISBN 0-7619-6510-6|pages=|pages=533–543}}
{{refbegin}}
* {{cite book|last1=Berger|first1=Peter L.|last2=Luckmann|first2=Thomas|title=The Social Construction of Reality: A Treatise in the Sociology of Knowledge|dateyear=1966|publisher=Anchor Books|location=New York|pages=21–22|accessdate=25 September 2016|pages=21–22}}
* {{cite book|first=S. A.|last=Jain|title=Reality|dateyear=1992|publisher=Jwalamalini Trust|url=https://books.google.co.in/books?id=uRIaAAAAMAAJ|archive-url=https://archive.org/details/Reality_JMT|archive-date=2015|quote=Not in Copyright}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Sister project links|Reality}}
* {{cite SEP |url-id=realism |title=David Lewis |last=Miller |first=Alexander}}
* -{[http://www.ditext.com/broad/reality.html C.D. Broad on Reality]}-
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=BWyTxCsIXE4 Video: Animated version of the above with Dr Quantum - Flatland]}-