Светска банка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 42:
=== 1980–1989 ===
 
Године 1980. Макнамара је уступио место [[Alden W. Clausen|Олдену Клаузену]] кога је номиновао амерички [[President ofпредседник theСједињених UnitedАмеричких StatesДржава|председник]] [[Џими Картер]].<ref>{{cite web |url=https://www.nytimes.com/2013/01/26/business/aw-clausen-former-bank-of-america-chief-dies-at-89.html |date = 25. 1. 2013. |publisher=''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'' |title=A.W. Clausen, Former Bank of America Chief, Dies at 89 |last=SCHWARTZ|first=NELSON D. |accessdate = 27. 10. 2016. |quote=Mr. Clausen was chosen by President Jimmy Carter to lead the World Bank shortly before Mr. Carter was defeated by Ronald Reagan in 1980, but the new administration supported Mr. Clausen's nomination.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.sfgate.com/bayarea/article/Tom-Clausen-BofA-World-Bank-head-dies-4218430.php |title=Tom Clausen, BofA, World Bank head, dies |publisher=SFGate |accessdate = 27. 10. 2016. |quote=That focus paid dividends when President Jimmy Carter nominated him in 1980 to succeed Robert McNamara as president of the World Bank. |date = 23. 1. 2013.}}</ref> Клаузен је заменио многе чланове Макнамариног особља и направио је другачији акценат мисије. Његова одлука из 1982. да замени главног економисту банке, [[Hollis B. Chenery|Халис Ченери]], са [[Anne Krueger|Аном Кругер]] је пример тог новог фокуса. Кругер је била позната по њеном критицизму финансирања развоја и по описивању влада [[Трећи свет|Трећег света]] као „земље које [[rent-seeking|траже закуп]]”.
 
Током 1980-тих банка је наглашавала кредитирање сервисирања дуга Трећег света, и политике [[structural adjustment|структуралног прилагођавања]] дизајниране да се рационализују економије земаља у развоју. [[Уницеф|УНИЦЕФ]] је известио током касних 1980-тих да су програми структуралног прилагођавања Светске банке били одговорни за „редуковане здравствене, нутриционе и образовне нивое десетине милиона деце у Азији, Латинској Америци и Африци”.<ref name="Cornia et al. 1987">{{Cite book | title = Adjustment with a Human Face: Protecting the Vulnerable and Promoting Growth | editor = Cornia, Giovanni Andrea | editor2 = Jolly, Richard | editor3 = Stewart, Frances |year=1987| publisher = Oxford University Press USA | location = New York, NY |isbn=978-0-19-828609-7|pages=}}</ref>
 
=== 1989–садашњост ===
Ред 50:
Почевши од 1989, као одговор на оштре критике многих група, банка је почела са укључивањем група за заштиту животне средине и невладиних организација у зајмове ради ублажавање ранијих ефеката својих развојних политика које су изазвале критике.<ref name="Goldman 2005" />{{rp|93–97}} Такође је формирала имплементациону агенцију, у складу са Монтреалским протоколима, да би се зауставило оштећење озонског слоја Земљине атмосфере путем укидања употребе 95% хемикалија које оштећују озонски омотач, са циљним датумом 2015. године. Од тада, у складу са својих такозваних „Шест стратешких тема”, банка је успоставила различите додатне регулације ради заштите животне средине уз промовисање развоја. На пример, 1991. године банка је најавила да ради заштите од дефорестације, посебно у Амазону, неће финансирати никакве комерцијалне сече или инфраструктурне пројекте који штете околини.
 
У циљу промовисања глобалних јавних добара, Светска банка покушава да контролише заразне болести попут маларије, испоручујући вакцине у неколико делова света и придружујући се превентивним снагама. Године 2000. банка је објавила „рат против [[Сида|АИДС]]-а”, а 2011. банка се придружила партнерству за заустављање [[Туберкулоза|туберкулозе]].<ref name="World Bank Results 2012">{{cite web |title = Results|publisher = World Bank Group|last=Bank|first=World|url = https://www.worldbank.org/results/|accessdate = 31. 5. 2012.}}</ref>
 
Традиционално, на темељу прећутног разумевања између Сједињених Држава и Европе, [[World Bank presidential election, 2012|председник Светске банке]] је увек био изабран међу кандидатима које су номиновале Сједињене Државе. Године 2012, по први пут, два кандидата који нису САД грађани су била номинована.
Ред 78:
=== Гласачка моћ ===
 
Године 2010. гласачке моћи Светске банке су биле ревидирана како би се повећали гласачки удели земаља у развоју, нарочито Кине. Земље са највише гласачке моћи сада су Сједињене Државе (15,85%), Јапан (6,84%), [[Народна Република Кина|Кина]] (4,42%), Немачка (4,00%), Велика Британија (3,75%), Француска (3,75%), [[Индија]] (2,91%),<ref>{{cite news|title=Developing nations get more say in World Bank affairs|url=http://timesofindia.indiatimes.com/india/Developing-nations-get-more-say-in-World-Bank-affairs/articleshow/5858176.cms|accessdate = 5. 4. 2014.|newspaper=The Times of India|date = 26. 4. 2010.}}</ref> Русија (2,77%), Саудијска Арабија (2,77%) и Италија (2,64%). Према променама познатим као „Реформа гласа - фаза 2“, земље осим Кине које су забележиле значајне добитке обухватале су [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]], [[Турска|Турску]], [[Мексико]], [[Сингапур]], [[Грчка|Грчку]], [[Бразил]], [[Индија|Индију]] и [[Шпанија|Шпанију]]. Гласачка моћ већине развијених земаља је смањена, заједно са неколико земаља у развоју, попут [[Нигерија|Нигерије]]. Гласачке моћи Сједињених Држава, Русије и [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] су непромењене.<ref name="IBRD Voting Power Realignment 2010">{{Cite report | title = IBRD 2010 Voting Power Realignment | publisher = World Bank Group |year=2010| author = International Bank for Reconstruction and Development | url = http://siteresources.worldbank.org/NEWS/Resources/IBRD2010VotingPowerRealignmentFINAL.pdf | accessdate = 14. 8. 2011.}}</ref><ref name="Veloo 2010">{{Cite news | title = China given more influence in World Bank | author = Veloo, Betsy May | date = 26. 4. 2010. | publisher = RTHK | url = http://www.rthk.org.hk/rthk/news/englishnews/news.htm?main&20100426&56&663699 | accessdate = 26. 4. 2010.}}</ref>
 
Промене су извршене с циљем да се гласање учини универзалнијим у погледу стандарда, засновано на правилима са објективним индикаторима и транспарентно, између осталог. Сада, земље у развоју имају већи утицај у гласачком моделу, што је посебно подржала Европа. Поред тога, гласачка моћ је заснована на економској величини као и доприносима Међународној асоцијацији за развој.<ref name="Stumm 2011">{{Cite news | title = World Bank: More responsibility for developing countries |last=Stumm|first=Mario| date = March 2011 | publisher = D+C | url = http://www.dandc.eu/articles/193054/index.en.shtml | accessdate = 12. 8. 2011.}}</ref>