Абу Мухамед ел Хасан ел Хамдани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''{{transl|ar|ALA|Абу Муḥамед ел Ḥасан ибн Аḥмад ибн Ја‘куб ел Хамдани}}''' (893-945, {{lang-ar|أبو محمد الحسن بن أحمد بن يعقوب الهمداني}}) био је [[Арапи|арапски]] [[муслимани|муслимански]] [[географ]], [[песник]], [[лингвиста]], [[историчар]] и [[астроном]], родом из племена [[Бану Хамдан]] у западном [[Амран]]у (данашњи [[Јемен]]). Сматра се једним од најважнијих представника [[ислам]]ске културе у доба пропадања [[Абасиди|Абасидског КалифатaКалифата]].
 
Најпознатији је по делима ''Географија Арапског полуострва'' (Сифат Џазират ул Араб) и ''Иклил'' (Круна), историји [[Химјарско краљевство|Химјарског Краљевствакраљевства]].
== Биографија ==
Биографски подаци Ел Хамданија нису познати, упркос свом великом његовом раду. Био је угледан као граматичар, написао много поезије, саставио астрономске таблице, посветио највећи део свог живота проучавању древне историје и географије Арабије.
 
Пре него што је рођен, његова породица је живела у Ел Мара[ију (المراشي). Затим су се преселили у [[Сана (град)|Сану]] (صنعاء), где је Ел Хамдани рођен 893. године. Његов отац је био путник и био је у [[Куфа|Куфи]], [[Багдад]]у, [[Басра|Басри]], [[Оман]]у и [[Египтат|Египту]]. Са отприлике седам година, почео је да говори о путовању. Отишао је у Меку, где је остао и студирао више од шест година, након чега је отишао за Са'дах (صعدة). Тамо је сакупљао вести о [[Хавлан]]у (خولان). Касније се вратио у Сану и прикупио вести о [[Химјарско краљевство|Химјару]] (حمير), али је био затворен две године због његових политичких ставова. Када је изашао из затвора, отишао је у Рајду (ريدة) да буде у заштити свог племена, саставио већину својих књига и остао тамо док није умро, 945. године.
 
Његова географија о Арапском полуострву (''Сифат Џазират ул-Араб'') је далеко најважнији рад на ту тему. Након што је у рукопису користио А. Спренгер у свом ''Post- und Reiserouten des Orients'' (Лајпциг, 1864) и даље у својој ''Alte Geographie Arabiens'' (Берн, 1875), то је допињено од стране Д. Х. Милера (Леиден, 1884; c''f. Sprenger's criticism in Zeitschrift der deutschen morgenländischen Gesellschaft'', том. 45, стрpp. 361–394).
 
Многи је такође писано о овом раду од стране Е. Гласера у његовим разним публикацијама о древној Арабији. Други значајни радови Ел Хамданија је Иклил (Круна) који се односи на генеалогију [[Химјарско краљевство|Химјарита]] и ратове њихових краљева у десет тома. Од тога, 8. део, на цитаделима и дворцима Јужне Арабије, уредио је и објаснио Милер у ''Die Burgen und Schlösser Sudarabiens'' (Беч, 1881).
 
За друге радове за које је рекао да су написали ал-Хамдани види [[Густав Леберехт Флугел|Г. Л. Флугелсов]] ''Die grammatischen Schulen der Araber'' (Лајпциг,) (1862),. стр. 220–221220.–221.
== Радови ==
* [http://www.worldcat.org/title/kitab-al-jawharatayn-al-atiqatayn-al-maiatayn-min-al-safra-wa-al-bayda-al-dhahab-wa-al-fiddah/oclc/607846741 al-Jawharatayn al-ʻatīqatayn]-Књига која описује метале познате у то време, укључујући њихове физичке и хемијске особине, као и обраду и прераду (као што су злато, сребро и челик). Такође се сматра једним од најранијих Арапа који су објаснили гравитацију Земље на начин сличан понашању магнетног поља.
 
Sifat Jazirat ul-Arab [http://www.worldcat.org/title/kitab ṣifat ǧazīrat al-ʿarab, vol. 12, Leiden,. pстр. 107, 13‒14; 149, 17; 154, 3].
* Alaklel al-Hamdani
* History of Saba
Линија 28 ⟶ 29:
 
== Спољашње везе ==
* {{cite encyclopedia | last = Toll | first = Christopher | title=Al-Hamdānī, Abū Muḥammad Al-Ḥasan Ibn Aḥmad Ibn Yaʿqūb | url=http://www.encyclopedia.com/doc/1G2-2830901838.html | encyclopedia = [[Dictionary of Scientific Biography|Complete Dictionary of Scientific Biography]] | publisher = Encyclopedia.com | origyear=1970-80 | year = 2008 }}
 
[[Категорија:Рођени 893.]]