Gozba (Platon) — разлика између измена

{{aski}}

 

Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svome domu priredio mladi tragicki pesnik Agaton kasnije,u tragickom nadmetanju,god.416. o Lenejama,prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom.Gozba predstavlja vrhunac umetnickog razvitka Platonove licnosti,ona je njegovo najvece umetnicko delo,ukome se udruzivanjem dijalektike i mitskog uoblicavanja otkrivaju najdublja saznanja.

Posle vecere,ucesnici – sve istorijske licnosti – u veselom terevencenju rese da svaki od njih izgovori pohvalu Erotu,bogu ljubavi,jer su, kao sto je naglasio Fedar - ,,nekim drugim bogovima pesnici ispevali himne i pesme,a Erotu,tako starom i tako mocnom bogu,bas nijedan od tolikih pesnika sto ih ima jos nikad nije ispevao nikakve pohvalne pesme''.Tako se Platonu pruzila prilika da iznese razlicita misljenja o tome bogu,a u isti mah da otkrije svoju izvanrednu vestinu i umetnicku snagu i da oblik i sadrzaj svake besede udesi prema karakteru onoga lica koje besedi.

 

Najpre govori Fedar,sin Pitoklov iz antickog dema Miriunta.To je isti onaj Fedar koji se pojavljuje jos u dvama Platonovim dijalozima:Protagori i Fedru.Iz Lisijine beside o Aristofanovoj imovini doznajemo da je bez svoje krivice zapao u siromastvo,a takav je i komediograf Aleksida,u koga on kao da predstavlja tip gladna filozofa,koji od nevolje filozofira o Erotovoj prirodi.

Za njega je Erot veliki bog i dostojan divljenja i kod bogova i kod ljudi,jer on je,kao sto Hesiodovi i Parmenidovi mitovi govore o kosmotvornom Erotu,najsrariji bog.On je najveci dobrotvor ljudi ne samo u privatnom nego i u drzavnom i u ratno zivotu.A najvece dobro sto ga on daje ljudima Fedar nalazi u osezanju casti.Onaj koji ljubi ni pred kim se ne stidi vise nego pred onim ko je predmet njegove ljubavi.Kad bi se kakva drzava ili vojska sastojala samo od ljubavnih parova,ona bi bila nepobediva.Naposletku Fedar ukazuje na plemenito pozrtvovanje kojim covek i u smrt ide za voljeno bice.Svedocanstva za erotsku moc uzima iz mitske istorije,isticuci ma primer Alkestidu,koja je bila spremna da za svog moza Admeta podje i u smrt.Erot kao sto ovaj primer pokazuje,podstice ljude na pozrtvovanje i uopste na velike moralne podvige.

 

 

Pausanija je stariji covek,zaljubljen je u Agatona.Kao sto postoje dve Afrodite,tj.nebeska i zemaljska,tako postoje i dva Erota, nebeski i zemaljski.Zemaljskom Erotu sluze obicni ljudi. Oni vole zene isto onako kao mladice i decake,i vise vole telo nego dusu. A koji su zadahnuti nebeskom Erotu oni vise vole muskarce nego zene,jer miluju ono sto je od prirode jace i sto vise ima pameti. A od muskaraca vise vole mladice nego decake. Glavna stvar u ovoj besedi sastoji se u postavljanju i odbrani moralnog kodeksa aticke pederastije.U Atini i Lakedemonu misljenja su o pederastiji podeljena :jedni je sasvim odobravaju a drugi je osudjuju.Naposletku,besednik nalazi da je lepo biti predusretljiv prema ljubavniku radi vrline.

 

 

On je bio sin lekara,i sam lekar,prijatelj Fedrov.I on preporucuje umerenost,a i sam je umeren. On prihvata Pausanijino postavljanje dvaju Erota koji su jednom drugom suprotni,ali te razlike,prostiru se ne samo na aktivnosti u ljudskoj dusi,nego se mogu naci u celoj prirodi,kao i umetnosti. Za jega je Erot veliki lekar. On govori da svugde ima dobrih i losih nagona,svugde nalazimo nacelo privlacenja i odbijanja.Dvostruki Erot pojavljuje se kao simbol atraktivnog i repusivnog odnosa izmedju prirodnih suprotnosti.

 

 

Aristofan je bio slavni atinski komediograf.On Erotu objasnjava da je bilo tri vrste ljudi:dvostruki muskarci,dvostruke zene i androgini tj.musko i zensko u isti mah. Androgini su bili okrigli,imali su glavu sa dva lica okrenuta na suprotnu stranu,cetiri ruke i cetiri noge.Ali bili su snazni obesni i prkosni i zato ih je Div rasekao na pola.Tim rasecanjem i odvajanjem rodio se Erot.Posle toga svaka polovina je neodoljivo ceznula za onom drugom polovinom da se opet spoje u jednu celinu.Tada im se Div smilovao i dao i je stidne udove napred tako da se prihvate rada radi odrzavanja sebe i svoga podmlatka,a drugi da stvaraju prijateljstvo.

 

 

On je bio tragicki pesnik,izvanredno lepi druzevan covek.Dok su prethodni besednici slavili samo darove Erotove,Agaton,slavi samog Erota.Po njemu Erot je najblazeniji medju svim bogovima,jer je od svih najlepsi i najbolji. Najlepsi je jer je najmladji,a ne najstariji,kako je rekao Fedar ; hodi po najmeksim stvarima i boravi u srcima bogova i ljudi ; zato je i najnezniji,a kako u svaku dusu ulazi i odlazi iz nje neprimecen,on je najgipkiji. A najbolji je zato sto je najpravedniji,najrazboritiji najhrabriji i najmudriji. U Agatonovoj zavodnickoj himni izrazena je zadovoljena ljubavna zudnja,ali zasiceni Erot nije vise Erot,nije vise zudnja,jer covek moze zudeti samo za onim sto jos nema.

On postupa tako kao da ne izlaze svoje misli,nego misli sto ih je u razgovoru cuo od neke druge licnosti;to je razgovor sto ga je vodio sa svestenicom Diotimom.Platon pokazuje Sokrata kao nosioca buduceg zivota. Iz njegovog razgovora sa Diotimom izlazi da Erot nije ni dobar i lep a ni ruzan,nego se nahodi u sredini izmedju ruznoce i lepote,izmedju zloce i dobrote i,uopste,nije veliki bog,kao sto je uzimao Feder,a ni smrtno bice nego nesto izmedju toga dvoga : izmedju smrtnog i besmrtnog. On je veliki demon koji posreduje izmedju bogova i ljudi,most izmedju konacnog i besmrtnog,a to dolazi od njegovog porekla. On je sin Poara,viska,koji dolazi od izobilja,i Penije,oskudidce koja cezne za izobiljem. Diotima posvecuje Sokrata u poslednje stvari tajnama ljubavi. Erot je personifikacija stvaralacke zudnje koja pocinje u sferi cudnog,postepeno se uspinje in a posletku dolazi do samog lepog. Diotima razlikuje tri progreesivna stepena ; telo,dusu i saznanje.

 

Alkibijad je na gozbu dosao poslednji i to u pripitom stanju. On nije znao nista o sadrzaju prethodnih govora posvecenih pohvalama Erotu i njegovoj cudesnoj prirodi. Alkibijad je samog sebe postavio kao coveka koji poseduje neposredno erotsko iskustvo o samom Sokratu. On je uzbidjen i ocaran o onome sto Sokrat govori. Alkibajad se,kao i Sokrat,bolje snalazi u erotici nego u retorici ; iz njegovog odstupanja se vidi da je erotica na neki tajanstveni nacin spojena sa istinom,i ako ne bas sa svakom vrstom istine,ona svakako sa onom koja se krije u misteriji bistva,nastajanja i propadanja.

 

 

Zanos sam po sebi ne bi mogao doci do punog saznajnog izrazaja ukoliko mu ne dostaje vestina,umetnost ispitivanja(dijalektika) i umetnos samoospozavanja(erotika).Filozof zudi,za znanjem,ali on zna tu zudnju,on je prepoznaje kao erotsku zudnju i otkriva kao posrednicko vodjstvo izmedju ruzne svakodnevnice i neprolazne lepote,izmedju duhovnog siromastva i duhovnog obilja.

Ni erotska obdarenost i obuzetost ni saznavalacka vestina,uzeta svaka za sebe,nisu dovoljno mocni posrednici izmedju duhovnog siromastva i duhovnog obilja.Ako je takvo predstavljanje filozofije dato u Gozbi,nema valjanog razloga za pretpostavku da je ono napusteno u drugim Platonovim dijalozima.Istina,takav uvid u filozofiju saopstava Sokrat,ali jedino je Platonov Sokrat prikazan kao filozof koji rzume podjednako i erotiku i dijalektiku.