Википедија

Gozba (Platon) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
povezano
Gozba,Platon
Ред 1:
{{aski}}
 
== '''-Uvod u Gozbu''' ==
 
Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svome domu priredio mladi tragickitragički pesnik Agaton kasnije,u tragickomtragičkom nadmetanju,god.416. o Lenejama,prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom.Gozba predstavlja vrhunac umetnickogumetničkog razvitka Platonove licnostiličnosti,ona je njegovo najvece umetnickoumetničko delo,ukomeu kome se udruzivanjemudruživanjem dijalektike i mitskog uoblicavanjauobličavanja otkrivaju najdublja saznanja.
Posle vecerevečere,ucesniciučesnici – sve istorijske licnostiličnosti – u veselom terevencenjuterevenčenju resereše da svaki od njih izgovori pohvalu Erotu,bogu ljubavi,jer su, kao sto je naglasio Fedar - ,,nekim drugim bogovima pesnici ispevali himne i pesme,a Erotu,tako starom i tako mocnommoćnom bogu,bas nijedan od tolikih pesnika stošto ih ima josjoš nikad nije ispevao nikakve pohvalne pesme''.Tako se Platonu pruzila prilika da iznese razlicitarazličita misljenjamišljenja o tome bogu,a u isti mah da otkrije svoju izvanrednu vestinuveštinu i umetnickuumetničku snagu i da oblik i sadrzajsadržaj svake besede udesi prema karakteru onoga lica koje besedi.
== '''-Prva beseda: Fedar''' ==
 
Najpre govori Fedar,sin Pitoklov iz antickogantičkog dema Miriunta.To je isti onaj Fedar koji se pojavljuje josjoš u dvama Platonovim dijalozima:Protagori i Fedru.Iz Lisijine beside o Aristofanovoj imovini doznajemo da je bez svoje krivice zapao u siromastvosiromaštvo,a takav je i komediograf Aleksida,u koga on kao da predstavlja tip gladna filozofa,koji od nevolje filozofira o Erotovoj prirodi.
Za njega je Erot veliki bog i dostojan divljenja i kod bogova i kod ljudi,jer on je,kao stošto Hesiodovi i Parmenidovi mitovi govore o kosmotvornom Erotu,najsrarijinajstariji bog.On je najvecinajveći dobrotvor ljudi ne samo u privatnom nego i u drzavnomdržavnom i u ratnoratnom zivotuživotu.A najvecenajveće dobro stošto ga on daje ljudima Fedar nalazi u osezanjuosećanju castičasti.Onaj koji ljubi ni pred kim se ne stidi viseviše nego pred onim ko je predmet njegove ljubavi.Kad bi se kakva drzavadržava ili vojska sastojala samo od ljubavnih parova,ona bi bila nepobediva.Naposletku Fedar ukazuje na plemenito pozrtvovanjepožrtvovanje kojim covek i u smrt ide za voljeno bicebiće.SvedocanstvaSvedočanstva za erotsku mocmoć uzima iz mitske istorije,isticuciističući mana primer Alkestidu,koja je bila spremna da za svog mozamuža Admeta podje i u smrt.Erot kao stošto ovaj primer pokazuje,podsticepodstiče ljude na pozrtvovanjepožrtvovanje i uopste na velike moralne podvige.
 
== '''-Drugi besednik: Pausanija =='''
 
Pausanija je stariji covek,zaljubljen je u Agatona.Kao stošto postoje dve Afrodite,tj.nebeska i zemaljska,tako postoje i dva Erota, nebeski i zemaljski.Zemaljskom Erotu sluzesluže obicniobični ljudi. Oni vole zenežene isto onako kao mladicemladiće i decakedečake,i viseviše vole telo nego dusudušu. A koji su zadahnuti nebeskom Erotu oni viseviše vole muskarce nego zenežene,jer miluju ono sto je od prirode jacejače i sto viseviše ima pameti. A od muskaraca viseviše vole mladicemladiće nego decakedečake. Glavna stvar u ovoj besedi sastoji se u postavljanju i odbrani moralnog kodeksa atickeatičke pederastije.U Atini i Lakedemonu misljenjamišljenja su o pederastiji podeljena :jedni je sasvim odobravaju a drugi je osudjuju.Naposletku,besednik nalazi da je lepo biti predusretljiv prema ljubavniku radi vrline.
 
== '''-Treci besednik: Eriksimah =='''
 
On je bio sin lekara,i sam lekar,prijatelj Fedrov.I on preporucujepreporučuje umerenost,a i sam je umeren. On prihvata Pausanijino postavljanje dvaju Erota koji su jednom drugom suprotni,ali te razlike,prostiru se ne samo na aktivnosti u ljudskoj dusiduši,nego se mogu nacinaći u celoj prirodi,kao i umetnosti. Za jeganjega je Erot veliki lekar. On govori da svugde ima dobrih i losihloših nagona,svugde nalazimo nacelonačelo privlacenjaprivlačenja i odbijanja.Dvostruki Erot pojavljuje se kao simbol atraktivnog i repusivnog odnosa izmedju prirodnih suprotnosti.
 
== Cetvrti'''-Četvrti besednik: Aristofan =='''
 
Aristofan je bio slavni atinski komediograf.On Erotu objasnjavaobjašnjava da je bilo tri vrste ljudi:dvostruki muskarcimuškarci,dvostruke zenežene i androgini tj.muskomuško i zenskožensko u isti mah. Androgini su bili okrigli,imali su glavu sa dva lica okrenuta na suprotnu stranu,cetiričetiri ruke i cetiričetiri noge.Ali bili su snaznisnažni obesni i prkosni i zato ih je Div rasekao na pola.Tim rasecanjem i odvajanjem rodio se Erot.Posle toga svaka polovina je neodoljivo ceznulačeznula za onom drugom polovinom da se opet spoje u jednu celinu.Tada im se Div smilovao i dao i je stidne udove napred tako da se prihvate rada radi odrzavanjaodržavanja sebe i svoga podmlatka,a drugi da stvaraju prijateljstvo.
 
== '''-Peti besednik: ;Agaton =='''
 
On je bio tragickitragički pesnik,izvanredno lepi druzevandruževan covekčovek.Dok su prethodni besednici slavili samo darove Erotove,Agaton,slavi samog Erota.Po njemu Erot je najblazeniji medju svim bogovima,jer je od svih najlepsinajlepši i najbolji. NajlepsiNajlepši je jer je najmladji,a ne najstariji,kako je rekao Fedar ; hodihoda po najmeksimnajmekšim stvarima i boravi u srcima bogova i ljudi ; zato je i najneznijinajnežniji,a kako u svaku dusudušu ulazi i odlazi iz nje neprimecenneprimećen,on je najgipkiji. A najbolji je zato sto je najpravedniji,najrazboritiji najhrabriji i najmudriji. U Agatonovoj zavodnickojzavodničkoj himni izrazenaizražena je zadovoljena ljubavna zudnjažudnja,ali zasicenizasićeni Erot nije viseviše Erot,nije viseviše zudnjažudnja,jer covekčovek mozemože zudetižudeti samo za onim sto jos nema.
-Sesti besednik: Sokrat ▼
 
▲-SestiŠesti besednik: Sokrat
On postupa tako kao da ne izlaze svoje misli,nego misli sto ih je u razgovoru cuo od neke druge licnosti;to je razgovor sto ga je vodio sa svestenicom Diotimom.Platon pokazuje Sokrata kao nosioca buduceg zivota. Iz njegovog razgovora sa Diotimom izlazi da Erot nije ni dobar i lep a ni ruzan,nego se nahodi u sredini izmedju ruznoce i lepote,izmedju zloce i dobrote i,uopste,nije veliki bog,kao sto je uzimao Feder,a ni smrtno bice nego nesto izmedju toga dvoga : izmedju smrtnog i besmrtnog. On je veliki demon koji posreduje izmedju bogova i ljudi,most izmedju konacnog i besmrtnog,a to dolazi od njegovog porekla. On je sin Poara,viska,koji dolazi od izobilja,i Penije,oskudidce koja cezne za izobiljem. Diotima posvecuje Sokrata u poslednje stvari tajnama ljubavi. Erot je personifikacija stvaralacke zudnje koja pocinje u sferi cudnog,postepeno se uspinje in a posletku dolazi do samog lepog. Diotima razlikuje tri progreesivna stepena ; telo,dusu i saznanje. ▼
 
▲On postupa tako kao da ne izlaze svoje misli,nego misli stošto ih je u razgovoru cuočuo od neke druge licnostiličnosti;to je razgovor stošto ga je vodio sa svestenicomsveštenicom Diotimom.Platon pokazuje Sokrata kao nosioca buducegbudućeg zivotaživota. Iz njegovog razgovora sa Diotimom izlazi da Erot nije ni dobar i lep a ni ruzanružan,nego se nahodi u sredini izmedju ruznoceružnoće i lepote,izmedju zlocezloće i dobrote i,uopsteuopšte,nije veliki bog,kao stošto je uzimao Feder,a ni smrtno bicebiće nego nesto izmedju toga dvoga : izmedju smrtnog i besmrtnog. On je veliki demon koji posreduje izmedju bogova i ljudi,most izmedju konacnogkonačnog i besmrtnog,a to dolazi od njegovog porekla. On je sin Poara,viskaviška,koji dolazi od izobilja,i Penije,oskudidce koja ceznečezne za izobiljem. Diotima posvecujeposvećuje Sokrata u poslednje stvari tajnama ljubavi. Erot je personifikacija stvaralackestvaralačke zudnježudnje koja pocinjepočinje u sferi cudnogčudnog,postepeno se uspinje ini ana posletku dolazi do samog lepog. Diotima razlikuje tri progreesivnaprogresivna stepena ; telo,dusudušu i saznanje.
== '''-Beseda Alkibijada''' ==
 
Alkibijad je na gozbu dosao poslednji i to u pripitom stanju. On nije znao nista o sadrzaju prethodnih govora posvecenih pohvalama Erotu i njegovoj cudesnoj prirodi. Alkibijad je samog sebe postavio kao coveka koji poseduje neposredno erotsko iskustvo o samom Sokratu. On je uzbidjen i ocaran o onome sto Sokrat govori. Alkibajad se,kao i Sokrat,bolje snalazi u erotici nego u retorici ; iz njegovog odstupanja se vidi da je erotica na neki tajanstveni nacin spojena sa istinom,i ako ne bas sa svakom vrstom istine,ona svakako sa onom koja se krije u misteriji bistva,nastajanja i propadanja.▼
 
== Zakljucak ==
 
▲Alkibijad je na gozbu dosaodošao poslednji i to u pripitom stanju. On nije znao nistaništa o sadrzajusadržaju prethodnih govora posvecenihposvećenih pohvalama Erotu i njegovoj cudesnojčudesnoj prirodi. Alkibijad je samog sebe postavio kao covekačoveka koji poseduje neposredno erotsko iskustvo o samom Sokratu. On je uzbidjenuzbudjen i ocaranočaran o onome sto Sokrat govori. Alkibajad se,kao i Sokrat,bolje snalazi u erotici nego u retorici ; iz njegovog odstupanja se vidi da je eroticaerotika na neki tajanstveni nacinnačin spojena sa istinom,i ako ne basbaš sa svakom vrstom istine,ona svakako sa onom koja se krije u misteriji bistva,nastajanja i propadanja.
Zanos sam po sebi ne bi mogao doci do punog saznajnog izrazaja ukoliko mu ne dostaje vestina,umetnost ispitivanja(dijalektika) i umetnos samoospozavanja(erotika).Filozof zudi,za znanjem,ali on zna tu zudnju,on je prepoznaje kao erotsku zudnju i otkriva kao posrednicko vodjstvo izmedju ruzne svakodnevnice i neprolazne lepote,izmedju duhovnog siromastva i duhovnog obilja.▼
Ni erotska obdarenost i obuzetost ni saznavalacka vestina,uzeta svaka za sebe,nisu dovoljno mocni posrednici izmedju duhovnog siromastva i duhovnog obilja.Ako je takvo predstavljanje filozofije dato u Gozbi,nema valjanog razloga za pretpostavku da je ono napusteno u drugim Platonovim dijalozima.Istina,takav uvid u filozofiju saopstava Sokrat,ali jedino je Platonov Sokrat prikazan kao filozof koji rzume podjednako i erotiku i dijalektiku.▼
 
'''Zaključak:'''
[[Категорија:Платон]]
 
▲Zanos sam po sebi ne bi mogao docidoći do punog saznajnog izrazajaizražaja ukoliko mu ne dostaje vestinaveština,umetnost ispitivanja(dijalektika) i umetnosumetnost samoospozavanja(erotika).Filozof zudižudi,za znanjem,ali on zna tu zudnjužudnju,on je prepoznaje kao erotsku zudnjužudnju i otkriva kao posrednickoposredničko vodjstvo izmedju ruzneružne svakodnevnice i neprolazne lepote,izmedju duhovnog siromastvasiromaštva i duhovnog obilja.
[[da:Symposion (Platon)]]
▲Ni erotska obdarenost i obuzetost ni saznavalackasaznavalačka vestinaveština,uzeta svaka za sebe,nisu dovoljno mocnimoćni posrednici izmedju duhovnog siromastvasiromaštva i duhovnog obilja.Ako je takvo predstavljanje filozofije dato u Gozbi,nema valjanog razloga za pretpostavku da je ono napustenonapušteno u drugim Platonovim dijalozima.Istina,takav uvid u filozofiju saopstavasaopštava Sokrat,ali jedino je Platonov Sokrat prikazan kao filozof koji rzumerazume podjednako i erotiku i dijalektiku.
[[de:Das Gastmahl (Platon)]]
[[en:Symposium (Plato)]]
[[et:Pidusöök (Platon)]]
[[el:Συμπόσιο (Πλατωνικός διάλογος)]]
[[es:El Banquete]]
[[fa:ضیافت (افلاطون)]]
[[fr:Le Banquet (Platon)]]
[[is:Samdrykkjan (Platon)]]
[[it:Simposio]]
[[ja:饗宴]]
[[pl:Uczta (dialog)]]
[[ro:Banchetul (Platon)]]
[[ru:Пир (Платон)]]
[[fi:Pidot (Platon)]]
[[zh:會飲篇]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Gozba_(Platon)”