Содаџија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Содаџија''' је у прошлости био [[занатлија]] који је под притиском обогаћивао обичну воду [[угљен диоксидом-диоксид]]ом, да би се добила тзв. ''[[сода вода]]'', тј. газирана вода. Укус такве воде је био веома сличан данашњим јако газираним [[кисела вода|киселим водама]].
 
Сода вода се паковала у тзв. ''сифонске[[сифон]]ске [[боца|боце]]'', које су се производиле од [[стакло|стакла]] и на којима је био монтиран метални[[метал]]ни [[механизам]] са ручком. Када би се притиснула ручка, сода вода би под притиском текла у млазу[[млаз]]у кроз цевчицу на средини боце.
 
Поред сода воде "содаџије" су правиле и освежавајућа пића додавањем екстракта[[екстракт]]а и шећера[[шећер]]а па се добијао : [[клакер]] , [[оранжада]] и [[кокта]]. Овим пићима су се пуниле мале фалашицефлашице или литарске[[литар]]ске боце (као за киселу воду или [[вино]]) са специјалним затварачем (такозвани [[пиво|пивски]] затварач).
 
'''Сода вода''' је била јефтино [[пиће]] и користила се за уклањање симптома[[симптом]]а јаке [[киселина|киселине]] у стомаку[[стомак]]у, прављење [[шприцер]]а итд. Сифонске боце су се користиле по више пута, и кад би се испразниле носиле се код содаџије на поновно пуњење.
 
У [[Мађарска|Мађарској]] је једно време постојала пракса пуњења сифонских боца код куће. Користили су се посебне металне боце које су у ручки имале лежиште са металном [[патрона|патроном]] са компресованим [[угљен моноксидом-моноксид]]ом. Сифон би се отворио, напунио водом, поново затворио а онда би се ушрафила метална патрона.
 
[[Локал]] или занатска радња где се производи и продаје "сода вода" се назива "'''[[содара]]'''" или "'''содаџијска радња'''".
 
[[Категорија:Стари занати]]