Архимандрит Герасим (Зелић) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
#1Lib1Ref
Ред 17:
| женски_пол =
}}
'''Герасим Зелић''' ([[Жегар]], [[Далмација]], [[11. јун]]и [[1752]] — [[Будим]], [[26. март]] [[1828]]) био је био [[монаштво|калуђер]] и [[архимандрит]] у [[Манастир Крупа|манастиру Крупи]], [[епископ|епископски]] [[викар]] у Далмацији и [[Бока Которска|Боки которској]]. Много је путовао, делом из личне жеље, делом је био присиљен као [[млетачка република|млетачки]] [[емигрант]]. Био је два пута заточен, једанпут у [[Беч]]у, а други пут у [[Будим]]у.
 
По угледу на [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] написао је [[аутобиографија|аутобиографију]], али није успео да се по литерарној вредности стигне до свог узора. Жив и читак начин излагања, обиље занимљивих животних и културноисторијскихкултурно-историјских података, посебно о Далмацији његовог времена, карактеришу га ипак као успешног причаоца.
 
У аутобиографији није увек потпуно отворен и тачан. Најчешће је прећутао оне околности из свог живота које би га учиниле сумњивим властима.
Ред 25:
Његов савременик био је архимандрит манастира Крке [[Саватије Васиљевић]] (1755-1809), који му је 1808-1809 помагао у вршењу викаријатске службе.
 
Зелић је имао и сликарсих амбиција, али није успео да их оствари. Остао је на скромним иконографским покушајима.<ref> Житије Герасима Зелића. Св. 1-3. - Београд : Српска књижевна задруга, 1897-1900 (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије)</ref>
 
Од 2013. године, у родном [[Жегар|Жегару]], тачније [[Каштел Жегарски|Каштелу Жегарском]] трг носи његово име.
== Референце ==
 
{{reflist}}
 
==Литература==
* Житије Герасима Зелића, 1-{I—III}-3, Српска књижевна задруга, Београд, 1897—1900.
 
{{DEFAULTSORT:Зелић, Герасим}}