Архимандрит Герасим (Зелић) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref |
#1Lib1Ref |
||
Ред 18:
'''Герасим Зелић''' ([[Жегар]], [[Далмација]], [[11. јун]]и [[1752]] — [[Будим]], [[26. март]] [[1828]]) био је [[монаштво|калуђер]] и [[архимандрит]] у [[Манастир Крупа|манастиру Крупи]], [[епископ|епископски]] [[викар]] у Далмацији и [[Бока Которска|Боки которској]]. Много је путовао, делом из личне жеље, делом је био присиљен као [[млетачка република|млетачки]] [[емигрант]]. Био је два пута заточен, једанпут у [[Беч]]у, а други пут у [[Будим]]у.
По угледу на [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] написао је [[аутобиографија|аутобиографију]], али није успео да по литерарној вредности стигне до свог узора. Жив и читак начин излагања, обиље занимљивих животних и културно-историјских података, посебно о Далмацији његовог времена, карактеришу га ипак као успешног причаоца.<ref> Знаменити Срби XIX. века : [1800-1900]. Год. 1 / уредник Андра Гавриловић. - Загреб : Наклада и штампа Српске штампарије (деон. друштво), 1904. - 116 стр., [72] листа s tablama, IV str. : илустр.</ref><ref>Герасим Зелић и страни језици / Жељко Ђурић. - Напомене и библиографске референце уз текст. - У: O језику и језицима / уредник Зорка Кашић. - Нови Сад : Друштво за примењену лингвистику Србије, 2016. - (Примењена лингвистика у част). - ISBN 978-86-6065-373-6. - (2016), стр. 293-309.</ref>
У аутобиографији није увек потпуно отворен и тачан. Најчешће је прећутао оне околности из свог живота које би га учиниле сумњивим властима.
| |||