Сољани — разлика између измена

15.004 бајта додата ,  пре 13 година
нема резимеа измене
{{location map|Croatia|label=Сољани|lat=44.95|long=18.97}}
'''Сољани''' је насеље на југу [[Вуковарско-сријемска жупанија|Вуковарско-сријемске жупаније]], у општини [[Врбања]]. Са околним [[село|селима]] спада у подручје [[Цвелферија|Цвелферије]]. Најближа већа места су [[Жупања]] која се налази северозападно од Сољана и удаљена је 28 [[км]], те [[Брчко]] у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] које се налази [[запад]]но од Сољана и удаљено је 18 км.
== Географски положај ==
 
'''Сољани''' се налазе на југу [[Вуковарско-сремска жупанија|Вуковарско-сремске жупаније]], у општини [[Врбања (општина)|Врбања]], и са околним селима спада у подручје [[Цвелферија|Цвелферије]]. Најближа већа места су [[Жупања]] која се налази северозападно од Сољана и удаљена је 28 [[км]] и [[Брчко]] у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] које се налази западно од Сољана и удаљено је 18 км.
Село се налази у [[исток|источном]] делу жупањске Посавине, а лежи на равном тлу, надморске висине 86-88 [[м]]. Терени према реци [[Студва|Студви]], граничном реком са [[Срем]]ом још су нижи.
 
Сољани су [[Друмски саобраћај у Хрватској|друмом]] повезани с још три цвелферска села: с [[Врбања|Врбањом]] према [[север]]у (даље према Жупањи), [[Дреновци]]ма према [[запад]]у (цеста према Брчком) и [[Строшинци]]ма према југоистоку (цеста за [[Јамена|Јамену]] и [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]]).
 
<br>Географски положај:
[http://www.maplandia.com/croatia/vukovar-srijem/soljani/ Сателитска снимка]
* 44°57' N
* 1844°5957'1" EСГШ
* 18°58'13" ИГД
 
== Становништво ==
'''Кретање броја становника'''
 
{| class="wikitable"
Сољанима од [[Други светски рат|II. светског рата]] контунуирано опада број становника. Према попису из [[2001]]. године Сољани имају следећу структуру становништва:
|-
!Година
!Број становника
!Опис
|-
|'''[[1767]].'''
|344
|''католички попис''
|-
|'''[[1785]].'''
|578
|''попис ђаковачког бискупа по регијама''
|-
|'''[[1857]].'''
|1049
|''први службени попис''
|-
|'''[[1931]].'''
|1932
|''редован попис становништва''
|-
|'''[[1971]].'''
|2067
|''редован попис становништва''
|-
|'''[[1991]].'''
|1779
|''редован попис становништва''
|-
|'''[[2001]].'''
|1554
|''редован попис становништва''
|}
Сољанима уназад 40 година континуирано опада број становника. Према попису из [[2001]]. године Сољани имају следећу структуру становништва:
 
'''Према сполу'''
* Укупно: 1554
 
Број становника у односу на последњи попис [[1991]]. године опао је за више од 200 када је село бројало 1779 становника. Становништво у селу је старо, млади одлазе живетида живе у друга места, тако да се очекује да ће се број становника и даље смањиватида се смањује.
 
== Настанак и развој села ==
[[Слика:Soljani.jpg|миниthumb|десно250px|220п|'''Средиште Сољана'''Сољани]]
У време [[Римско Царство|Римског Царства]] на овим просторима пружала се главна римска цеста која је водила према [[Сирмиум]]у. У историјским мапама на овом подручју уцртано је место [[Салдис]], а то је била постаја преко које се допремала [[со]] из [[Тузла|Тузле]] (у старијим хрватским изворима: "''Соли''").
 
Први пут се назив Сољани (Sauly, ''Sali possesio'' [[1329]].) спомињепомиње у [[Папа|папинским]] [[колонални списи|колоналним списима]]. ЗанимљивоИнтересантно је да се у различитим временима од Римљана, преко [[Средњи век|Средњег века]] па све до данас на подручју овог села јавља увек име које потјече од речи сосол: Saldis''saldis -Sauly sauly -Sali sali -Zalafalva zafalava'' ([[Мађарски језик|мађарски]]).
 
У средњем веку на подручју Сољана се увек спомињепомиње неколико посједа готово увек и насеобина. Меду њима свакако је најважнији "Zеuzdenрreue''Зеузденреуе possesioпоссесио''" [[1364]]. ("Звездани град"), чији остаци темеља постоје и данас сса опкопима уз реку [[Студва|Студву]]. СпомињеПомиње се да је постојало чак 10 мањих насеобина уз реку Студву који су припадали Моровићима[[Моровићи]]ма, великашкој обитељифамилији која је изумрла у [[15. век|15. веку]]. Први пописи становника на овом подруцју вођени су [[1754]].г. и то је водила Моровићка жупа којој су тада Сољани и околна села припадали. Према том попису Сољани имају 46 брачних парова и 175 верника за [[причест]] (не броје се деца која нису примила свету причест). То је био [[Католицизам|католички]] попис. Први целовити подаци о становништву чувају се у [[Печух]]у у бискупском архиву, а говоре да су Сољани [[1767]]. године имали 35 домова, 344 особе, 67 брачних парова, 252 особе које примају Св.причест, те 111 [[кризма]]них. Тада су пописана и имена и презимена становника.
 
Крајем [[16. век]]а на подручју данашње [[Цвелферија|Цвелферије]] било је много [[Османлијско царство|турске]] војске, који су након пораза бежали пред [[Аустро-угарска|Аустро-угарском]] војском. При повлачењу, Турци су побили много људи и попалили куће. Преживио је само народ који се сакривао по [[шума]]ма. Како би лакше преживели, аустријске су им власти предлагале да се удруже у веће заједнице, па се прва већа скупина људи населила на подручју Сољана које се данас назива ''Старо село''. Тамо су саградили и цркву, а како су касније увидели да су је саградили на ниском [[поплава|поплавном]] терену наставили су градити село у облику слова С, према вишем терену где ће да саграде нову цркву. Саграђене куће су биле велике, јер је у кућама живело више фамилија (задружни начин живота). Грунтовница села добивена је [[1804]]. године, а према тој грунтовници село је подељено на пет делова:
== Развој села ==
 
* Село, насељено подручје
Нагли развој Сољана почео је у првој половици [[18. век|18. века]] и трајао је до [[1. светски рат|1. светског рата]]. У том су се раздобљу почели градити станови (у [[Срем]]у би рекли [[салаш]]и). Станови су по величини и уредености означавали снагу и богатство заједнице. До Првог светског рата Сољани су имали око 85 станова. Изградњом станова развијало се [[пчеларство]], [[сточарство]] и [[воћарство]]. Од воћа су се највише садиле [[Шљива|шљиве]]. У том раздобљу у село долазе "дротари" и "пенџераши". Дротари су мигрирали из [[Словачка|Словачке]] за бољом зарадом. "Пенџераши" долазе такође из Словачке, из покрајне [[Тренчин]] и [[Трнава]], а они су стављали стакла на прозоре и због тога добили такво име. Потомци ових скупина људи и данас живе у Сољанима.
* Велики Полој
* Поповци
* Старо село
* Шљивици
 
Први пописи становништва на овом подручју вођени су [[1754]].године и то је водила [[Моровићка жупа]] којој су тада Сољани и околна села припадали. Према том попису, Сољани имају 46 брачних парова и 175 верника за [[причест]] (не броје се деца која нису примила свету причест). То је био [[Католицизам|католички]] попис. Први целовити подаци о становништву чувају се у [[Печух]]у у бискупској архиви, а говоре да су Сољани [[1767]]. године имали 35 кућа , 344 особе, 67 брачних парова, 252 особе које примају Св. причест, и 111 [[кризма]]них. Тада су пописана и имена и презимена становника.
 
Нагли развитак Сољана почео је у првој половини [[18. век]]а и трајао је до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У том су се периоду почели градити ''[[стан]]ови'' (у [[Срем]]у би рекли салаши).
 
Станови су по величини и уређености означавали снагу и богатство заједнице. До првог светског рата Сољани су имали око 85 станова. Најбољи станови у селу тада су били "Галовић станови". Изградњом станова развијало се [[пчеларство]], [[сточарство]] и [[воћарство]]. Од воћа су се највише садиле [[Шљива|шљиве]]. У том периоду у село долазе "[[дротари]]" и "[[пенџераши]]". Дротари су мигрирали из [[Словачка|Словачке]] за бољом зарадом. "Пенџераши" долазе такође из Словачке, из покрајне [[Тренчин]] и [[Трнава]], а они су стављали [[стакло|стакла]] на прозоре (пенџере) и због тога добили такво име. Потомци ових скупина људи и данас живе у Сољанима.
 
[[Први светски рат]] није се водио на овом подручју иако су људи били војни обвезници на другим подручјима. Многи су избегавали војну обвезу и скривали се по шумама где су живјели у колибама са свињама. Сиротиња из села ишла је у рат за комад земље. Многи су тако и погинули. Према прератном попису из [[1910]]. Сољани су имали 1693 становника. Први светски рат уништио је сољанску привреду јер су многи радно способни људи морали на ратиште. По попису након рата, [[1931]]. године, Сољани су имали 1932 становника.
 
Након Првог светског рата у Сољане је тадашњи свештеник Иван Барбић довео тридесетак мушке деце из [[Херцеговина|Херцеговине]] у доби од 10 до 13 година. У Херцеговини је у то време владала [[глад]], па су деца доведена у Сољане и расподељена по кућама да помажу у свакодневним пословима. Касније су се у Сољане доселиле и читаве фамилије, па тако данас ти људи и њихови потомци чине половицу становништва села.
 
[[Други светски рат]] донео је велика страдања. Погинуло је педесет младих људи измеду 15 и 30 година.
 
Након Другог светског рата проведена је [[аграрна реформа]]. Газдама је одузета земља, па је тако аграрни максимум износио 10 [[хектар]]а. [[1948]]. године почеле су се оснивати сељачке задруге у коју су уношене земља, стока, алати и слично. Већ следеће године више од пола села је било у [[задруга]]ма, а у селу су постојале две: Задруга ''Братство и јединство'' и Задруга ''Напредак''. У то време је сољански хатар био врло лош јер су у њега слевале воде с врбањског и дреновачког атара. [[Комасација]] је била нужна. Почела је 1946. године, а довршена [[1958]]. Ископано је 133 [[км]] канала и изграђено 144 ћуприје. Након комасације, Сољани су постали водеће село у производњи хране у околини. [[1960]]. године почело се с [[асвалт]]ирањем цесте према [[Строшинци]]ма и поправљањем сеоских цеста.
 
Крај века опет је донео рат у држави, али Сољани су опет поштеђени [[рат]]них разарања. Но, ипак је шест становника села изгубило живот од непријатељског оружја. Након [[Грађански рат у Хрватској|грађанског рата у Хрватској]] развој села више стагнира него напредује. Асвалтиране су преостале сеоске цесте и у све улице проведена јавна расвета. У привредном смислу село још није постигло велик напредак.
 
== Школство ==
[[Слика:Soljani - Škola.JPG|thumb|right|250px|ОШ "Јосип Козарац"]]
Почетке школства место бележи и пре оснивања месне школе.
Школа у Сољанима основана је давне [[1830]]. године као пучка учионица с једним наставником. Први наставник се звао Иван Шпољар и био је из Сољана. Најпре је то била дрвена школска зграда, а касније је на истом месту изграђена од тврдог материјала ([[1852]].), коју су ученици похађали све до [[1894]]. године. Школу је у почетку похађало 50-ак деце. [[1894]]. године је поново изграђена нова школска зграда и то на новој локацији која је имала две учионице и стан за наставника. Та зграда је била у употреби готово цео век све док није изграђена садашња зграда у коју су ученици уселили [[1988]]. године. Број ученика који су похађали школу поступно се повећавао тако да је почетком [[20. век]]а школу похађало око 290 ученика. Школа тада прераста у четвероразредну.
 
Школске године [[1941]]/[[1942|42]]. у школу је уписан 291 ученик. Педесетих година школа прелази из четверогодишње у осмогодишњу основну школу. Број деце расте, тако да је године [[1971]]/[[1972|72]]. било 506 ученика. Настава се организује у лошим просторним уветима и у три смене због помањкања простора. И број наставника се повећава тако да 1971/72. године у настави ради 20 наставника. Током осамдесетих и почетком деведесетих број ученика опада на 197. Преласком у нову школску зграду увети рада се нагло побољшавају. Настава се изводи у полуспецијализованим учионицама. Осим редовите наставе у школи, ученици дио времена проводе у раду у изваннаставним активностима где постижу и запажене резултате.
Почетке школства место биљежи и прије оснивања мјесне школе. Наиме, поједини су ученици већ [[1780]]. год. ишли у Дреновачку [[Тривијална школа|тривијалну школу]]. Школа у Сољанима утемељена је [[1830]]. године као пучка учионица с једним учитељем, а почетком 20. века прераста у четвероразредну школу. Први учитељи у школи били су Иван Шпољар и Андрија Вујић (родом из Сољана). Године [[1853]]. село је имало 60 кућа с око 500 становника, а у школу је ишло око 50 ученика. Године [[1987]]. почела је градња нове школе у Сољанима која делује и данас сa око 250 ученика.
 
== Жупа ==
== Духовни живот и црква ==
Првотно су Сољани и околна села припадали жупи [[Дреновци]]. У жупи дреновачкој одржавале су се [[Богослужје|мисе]], крштења и уписи у матичну књигу. Дреновци су добили цркву [[1797]]. године, па су их тада прозвали [[Деканија|деканијом]] за ових 9 села. Сољани су постали самостална [[капеланија]] [[1899]]. године, када је дошао и први свештеник у село, а звао се [[Мато Павић]]. Те године самосталне капеланије постали су такођер и [[Гуња]], [[Рачиновци]], [[Строшинци]], [[Ђурићи]], [[Јамена]]. Године [[1917]]. све су се жупе одвојиле и постале самосталне.
Жупна црква сазидана је [[1809]]. године на месту некадашње дрвене цркве. [[Кирбај]] је [[31. маја]], на дан [[Похођење Богородичино|Похођења Богородичина]].
 
Осим те католичке цркве у Сољанима постоји и евангеличка црква чији су чланови припадници словачке националне мањине.
Сољани и околна села припадали су жупи [[Дреновци]]. У жупи дреновачкој одржавале су се мисе, крштења, уписи у матичну књигу. Дреновци су добили цркву [[1797]]. године, па су их тада прозвали [[Деканија|деканијом]] за ових 9 села. Сољани су постали самостална [[капеланија]] [[1899]]. године, када је дошао и први свештеник у село, а звао се Мато Павић. Те године самосталне капеланије постали су такођер и [[Гуња]], [[Рачиновци]], [[Строшинци]], [[Ђурићи]], [[Јамена]]. Године [[1917]]. све су се жупе одвојиле и постале самосталне.
Жупна црква сазидана је [[1809]]. године на месту некадашње дрвене цркве.
 
== Култура ==
Први писани трагови о културним збивањима у Сољанима могу да се нађу у школској споменици о припреми дечијих приредби за [[Божић]] [[1877]]. године које је припремала наставница Адела Дукарић. Сољанска младеж била је активна и [[1894]]. при изради школске заставе, а тада се помиње и школско дилетантско друштво. Хрватска народна читаоница основана је [[1904]]. године и осим пучке књижнице имала је и музички тамбурашки збор, а [[1936]]. године основан је мушки певачки збор као огранак Сељачке слоге под вођством Јосипа Раданића. И [[Словаци|словачка национална мањина]] имала је своје просторе у Словачком читаоничком друштву у Сољанима ([[словачки језик|слв.]] ''Словенскy читаци сполок''), основаном [[1937]]. године.
 
Велика прослава спомиње се и [[1925]]. године у поводу хиљаду година хрватског краљевства.
У Сољанима дјелују два културно уметничка друштва. То су КУД "Славонија", које његује славонска кола и обичаје, те [[Словачка|словачки]] КУД "Андрија Пекар", које његује словачке песме и плесове.
Следбеник тих традиција је и КУД "Славонија", основан [[1947]]. године, а до данас је деловао са краћим прекидима. Учествује на културним манифестацијама као што су [[Винковачке јесени]] и [[Шокачко сијело]]. Успостављени су добри пријатељски односи с друштвом "Крнчианка" из [[Крнча|Крнче]] у [[Словачка|Словачкој]] и сваке године једни другима указују гостопримство. Од [[2003]]. године су склопљени пријатељски односи и с ХКУД "Фра Петар Бакула" из [[Посушје|Посушја]] који су били гости Сољанцима на културној манифестацији [[Распјевана Цвелферија]] [[2003]]. КУД "Славонија" његује славонске песме, кола и игре. Има и свој тамбурашки састав.
<br>Од осталих удруга активни су: ШРУ "Штука", Удруга жена "Потицај", ДВД Сољани и Ловачка удруга.
 
У склопу "Матице Словачке" делује [[Словаци|Словачки]] КУД "Андрија Пекар", основан [[1993]]. године, на иницијативу Андрије Пекара. Почели су деловати с педесетак чланова, а активне су певачка и фолклорна секција. Како немају свој музички састав, сарађују са друштвом "Славонија" и КУД-ом "Људевит Штур" из [[Илок]]а.
 
Од осталих удруга активни су: ШРУ "Штука" (основана [[1956]].), Удруга жена "Потицај", ДВД Сољани и Ловачка удруга.
 
== Туризам ==
У шуми поред Сољана, уз реку [[Студва|Студву]], изграђено је излетиште "Звјезданград" које се налази у близини негдашње [[Османлијско царство|турске]] утврде ''[[Звезданград]]'' чији се остаци и данас виде, али су зарасли и нису баш приступачни.
 
== Спорт ==
У селу постоји само један спортски клуб, и то фудбалски: НК "Славонија" који је основан [[1933]]. године под именом ШД "Зора". Осим учествовања у лиги Славонске ногометне зоне није имао значајнијих успеха до данас. Сада се такмичи у ИИ. жупанијској ногометној лиги Вуковарско-сремске жупаније, фудбалски центар Жупања, што је најнижи фудбалски ранг такмичења. У тој лиги такмиче се клубови жупањске Посавине, а НК Славонија белеежи резултате који је држе у горњем делу табеле, али у правилу никад на самом врху.
 
== Презимена ==
У Сољанима се уз староседелачка, [[Шокци|шокачка]] презимена: ''Бартоловић'', ''Ковановић'', ''Рогић'', ''Галовић'', ''Ждерић'', ''Шпољар'', ''Владисављевић'' и др. могу чути и презимена која су Словаци и Херцеговци донијели настањивањем. Нека од словачких презимена су: ''Ожват'', ''Сич'', ''Хорват'', ''Чуха'', ''Шпрох'' и ''Јурик''. Досељавањем [[Херцеговина|Херцеговаца]] дошла су сљедећа презимена: ''Вукоја'', ''Солдо'', ''Михаљ'', ''Перко'', ''Топић'', ''Токић'', ''Шушак'', ''Шимић'', ''Баришић'' и друга. Има у Сољанима досељника из босанске посавине тако да има и босанских презимена у Сољанима и то Салатовић, Филиповић, Лучић, Ђукић, Мичић, Ламешић, Стјепановић, Хрговчић, Туфекчић и још пуно других босанских презимена
 
== Познате личности ==
У селу постоји само један спортски клуб, и то фудбалски: НК "Славонија" који је основан [[1939]]. године и није имао значајнијих успеха до данас. Сада се такмичи у II. жупанијској фудбалској лиги Вуковарско-сремске жупаније.
*Иван Ћосић, фудбалер [[Штитгартер Кикерс]]а и [[Хрватска фудбалска репрезентација|хрватске младе репрезентације]] (категорија "испод 19").
 
== Спољашне везе ==
187

измена