Стварност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 64:
Квантни проблем ума и тела се односи на филозофске дискусије [[Ум-мозак проблем|проблема ума и тела]] у контексту [[Квантна механика|квантне механике]]. Будући да квантна механика обухвата [[quantum superposition|квантне суперпозиције]], које посматрач [[Measurement in quantum mechanics|не спознаје]], неке [[interpretations of quantum mechanics|интерпретације квантне механике]] стављају свесне посматраче у специјалну позицију.
Оснивачи квантне механике расправљали су о улози посматрача. [[Волфганг Паули]] и [[Вернер Хајзенберг]] су сматрали да је посматрач узрочник [[wave function collapse|колапса]]. Ову тачка гледишта, коју никад није у потпуности подржао [[Нилс Бор]], је [[Алберт Ајнштајн]] прогласио мистичним и антинаучном. Паули је прихватио термин, и описао квантну механику као ''луцидни мистицизам''.<ref>{{cite journal|journal= European Journal of Physics|volume= 30|issue= 4|year=2009| title ='Mysticism' in quantum mechanics: the forgotten controversy|author= Juan Miguel Marin|doi= 10.1088/0143-0807/30/4/014|bibcode = 2009EJPh...30..807M |pages=807–822}} [http://www.iop.org/EJ/article/0143-0807/30/4/014/ejp9_4_014.pdf?request-id=9350419a-e5ea-42e2-b5f3-7878a09dfe42 link], summarized here [http://www.physorg.com/news163670588.html%7care/] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110606092933/http://www.physorg.com/news163670588.html%7Care/ |date =
Хајзенберг и Бор су увек описивали квантну механику у смислу [[logical positivism|логичког позитивизма]]. Бор се такође активно интересовао за филозофске импликације квантне теорија као њене [[Complementarity (physics)|комплементарности]], на пример.<ref>{{cite journal |journal=Zygon: Journal of Religion & Science |last=Honner|first=John|title= Niels Bohr and the Mysticism of Nature |volume=17-3 |year=2005|pages=243–253}}</ref> Он је сматрао да квантна теорија нуди комплетан опис природе, мада тај опис није подесан за свакодневна искуства – која су боље описана класичном механиком и вероватноћом. Бор никад није специфицирао демаркациону линију изнад које објекти престају да буду квантни и постају класични. Он је веровао да то није питање физике, него филозофије.
Ред 95:
| doi = 10.1038/323595a0
|bibcode = 1986Natur.323..595E
| issue=6089}}</ref> Током времена, овај термин се задржао у популаризацијама [[Квантна механика|квантне физике]] при описивању теорије која би ујединила или објаснила једноставним моделом теорије свих [[Основне интеракције|фундаменталних интеракција]] и свих природних честица: [[Општа теорија релативности|опште релативности]] за гравитацију, и [[Standardni model|стандардног модела]] елементарних честица физике – којим су обухваћене квантна механика – за електромагнетизам, две нуклеарне интеракције, и познате елементарне честице.<br />
Садашњи кандидати за теорију свега су [[теорија струна]], [[M theory|М теорија]], и [[loop quantum gravity|квантна гравитација петљи]].
Линија 106 ⟶ 105:
[[Виртуелна реалност]] (ВР) је [[Рачунарска симулација|рачунарски-симулирано]] окружење којим се може симулирати физичка присутност на местима у стварном свету, као и у имагинарним световима.
[[Reality–virtuality continuum|Виртуелни континуум]] је континуирана скала између сасвим виртуалног, [[Виртуелна стварност|виртуелне стварности]], и комплетно реалног: реалности. Континуум реалности и виртуалности стога обухвата све могуће варијације и композиције стварних и [[Виртуелна стварност|виртуелних]] објеката. То је било описано као концепт у [[Нови медији|новим медијима]] и [[Информатика|информатици]], мада се то у ствари може сматрати питањем [[антропологија|антропологије]]. Концепт је први пут увео Пол Милграм.<ref>{{cite conference|last=Milgram|first=Paul|author2=H. Takemura |author3=A. Utsumi |author4=F. Kishino |title=Augmented Reality: A class of displays on the reality-virtuality continuum |booktitle=Proceedings of Telemanipulator and Telepresence Technologies |year=1994|url=http://vered.rose.utoronto.ca/publication/1994/Milgram_Takemura_SPIE1994.pdf |format=PDF |accessdate = 15.
Област између два екстрема, где је реално помешано са виртуелним, је такозвана [[Mixed reality|мешовита стварност]]. Она се састоји од [[Проширена стварност|проширене стварности]], где виртуелно доприноси стварном, и [[Mixed reality|проширене виртуелности]], где реално доприноси виртуелном. [[Сајберспејс]], светски рачунарски системи који се сматрају међусобно повезаном целином, се може сматрати виртуелном реалношћу; на пример, на такав начини је приказан у [[Mixed reality|сајберпанк]] фикцији [[Вилијам Гибсон|Вилијама Гибсона]] и других. -{''[[Second life]]''}- и [[MMORPG|масовне вишекорисничке мрежне игре играња улога]], као што је -{''[[World of Warcraft]]''}- су примери вештачких окружења или [[virtual world|виртуелних светова]] (који на неки начин нису потпуна виртуелна реалност) у сајберспејсу.
Линија 124 ⟶ 123:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book|ref= harv|chapter=Social Relationships and Identity On-line and Off-line |title=Handbook of New Media: Social Shaping and Consequences of ICTs |editor= Leah A. Lievrouw |editor2= Sonia Livingstone |last=Slater|first=Don|year=2002|publisher=Sage Publications Inc |
* {{Cite book|ref= harv|last1=Berger|first1=Peter L.|last2=Luckmann|first2=Thomas|title=The Social Construction of Reality: A Treatise in the Sociology of Knowledge|year=1966|publisher=Anchor Books|location=New York|accessdate = 25.
* {{Cite book|ref= harv|first=S. A.|last=Jain|title=Reality|year=1992|publisher=Jwalamalini Trust|url=https://books.google.co.in/books?id=uRIaAAAAMAAJ|archive-url=https://archive.org/details/Reality_JMT|archive-date=2015|quote=Not in Copyright}}
{{refend}}
| |||