Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској — разлика између измена

[[Датотека:Ante Pavelić and Alojzije Stepinac.jpg|мини|десно|300п|Главни организатори прекрштавања и геноцида: загребачки надбискуп [[Алојзије Степинац]] и усташки поглавник [[Анте Павелић]] (1941)]]

 

 

Принудно прекрштавање православних Срба, односно њихово присилно превођење из православља у католицизам,{{sfn|Симић|1958}} спровођено је систематски, уз употребу свих средстава и уз учешће државних и војних власти НДХ, као и знатног дела католичког клера.{{sfn|Ђурић|1991}} У томе се посебно истакао [[клерофашизам|клерофашиста]]{{sfn|Basta|1986|p=203}} [[Јанко Шимрак]], гркокатолички крижевачки бискуп, који је почевши од 1941. године, заједно са загребачким надбискупом [[Алојзије Степинац|Алојзијем Степинцем]] учествовао у раду посебног одбора за спровођење покатоличавања.{{sfn|Слијепчевић|1966|p=680}}{{sfn|Basta|1986|p=142, 223}}

 

У склопу бројних злочина вршених у Срему на плану уништења српског народа улази и рушење [[Српска православна црква|српских православних цркава]].

* Цркву у Притоци срез Бихаћ усташе су запалили , али како није потпуно изгорела , минирали су је и срушили.<ref name="automatski generisano2" />

 

 

Такав терор са циљем насилног прекрштавања примењиван је и у Сремским Карловцима. У неким селима добошар је позивао домаћине да дођу у општину, цркву, кафану или школу ради прекрштавања уз претњу да ће они који се не одазову бити кажњени, а у другим су усташе ишле од куће до куће и терале људе у општину на састанак. Позиве и формуларе који су уз њих били предвиђени за оне који су изјавили да ће прећи на католичку веру уручивали су обично општински бележници, негде општински начелници или полицајци, а негде учитељи. У исто време и католичка црква, односно њена надлежна организациона јединица, [[ђаковачка бискупија]], послала је на терен свештенике да као мисионари помогну органима окупаторске НДХ власти у вршењу притиска над српским народом да пређе у католичку веру. И високи државни функционери ангажовали су се у овом злочину. [[Живан Кувеждић]], министар пољопривреде у влади НДХ, одржао је јануара 1942. говор на конференцији у селу Баноштру у којем је, поред осталог, рекао: „Црни Вас дани чекају ако се не покрстите.

* Жупски уред у Воћину, срез Подравска Слатина 16. марта 1941. године послао је „преузвишеном" надбискупу др Алојзу Степинцу телеграм да му драговољно покатоличени Срби "на дан славе воћинске општине од седам села пригодом повратка у римокатоличку цркву шаљу поздрав као врховном надпастиру уз изразе синовске љубави“. Телеграм су потписали мисионар фра Петар Берковић и начелник Чурчиновић.<ref name="automatski generisano1" />

 

Темпо и интензитет терора и злочина није био једнак у целом Срему. У западним и северозападним деловима Срема: винковачком, вуковарском, илочком срезу и у неким местима сремскокарловачког и сремско-митровачког среза терор је био највећи, док је у централном делу сремско-митровачког и северним деловима румског среза био знатно слабији. У јужном делу румског среза, целом старопазовачком и земунском срезу или га уопште није било, или је био у знатно блажој форми.

Домаћим [[Немци]]ма није било у интересу да српско становништво у Срему пређе у римокатоличку веру. Зато у оним местима у којима су домаћи Немци имали власт није ни вођена већа кампања око прекрштавања.

У злочинима и терору у вези са прекрштавањем учествовали су поред усташа и највећи део римокатоличког клера на челу са надбискупом ђаковачке бискупије Акшамовићем.

Прекрштавање је само привидно имало верско обележје. У конкретним сремским условима оно је у ствари било национални и политички проблем. Национални због тога што се прекрштавањем желело да изврши денационализација српског народа, а политички због тога што се кроз ову акцију вршила политичка диференцијација.

 

* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine|volume=3|year=1989|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=Ge9mAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine|volume=4|year=1989|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=mu9mAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=http://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској: Прилози за историју верског геноцида|year=1991|location=Београд|publisher=Алфа|url=http://books.google.com/books?id=q5eBAAAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Голгота Српске православне цркве 1941-1945|year=1997|location=Београд|publisher=Народна књига, Алфа}}

* Ђорђе Милиша, "Клеро-фашизам - главни чинилац усташке политике", Catena Mundi, књ. 2, Београд 1992, 192-195.

* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj: "Politika Stepinac" razbijanja jugoslovenske države i pokatoličavanja pravoslavnih Srba po cijenu genocida; Stvaranje Civitas Dei - Antemurale Christiantitatis|volume=1|year=1992|location=Beograd|publisher=Politika|url=https://books.google.com/books?id=2nFsAAAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Mužić|first=Ivan|title=Katolička crkva, Stepinac i Pavelić|year=2003|location=Split|publisher=Marjan Tisak|url=https://books.google.com/books?id=r1WJAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url=http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Cornwell|first=John|authorlink=Џон Корнвел|title=Hitler's Pope: The Silence of Pius XII|year=1999|location=London|publisher=Viking|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=dQLZAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Bulajić|first=Milan|authorlink=Милан Булајић|title=Jasenovac: Uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj|year=2007|location=Beograd|publisher=Pešić i sinovi|url=https://books.google.com/books?id=QEhsGQAACAAJ}}

* Динко Давидов, Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945, Београд 2013.

* {{Cite book|ref=harv|last=Dedijer|first=Vladimir|authorlink1=Владимир Дедијер|title=Vatikan i Jasenovac: Dokumenti|year=1987|location=Beograd|publisher=Rad|url=https://books.google.com/books?id=QbcMAAAAIAAJ}}

{{colend}}