Марија Калас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 26:
'''Марија Калас''' ({{јез-грч|Μαρία Καλογεροπούλου}}, право име '''Марија Ана Софија Сесилија Калогеропулос'''; [[Њујорк]], [[2. децембар]] [[1923]] — [[Париз]], [[16. септембар]] [[1977]]), [[грчка]] [[опера|оперска]] певачица рођена у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Упркос својој релативно краткој каријери, окончаној у педесетим годинама живота, Марија важи за један од највећих [[сопран]]а у историји опере.
 
Марија Калас је рођена у Њујорку у породици грчких емиграната.<ref>{{cite book|last1=Милосављевић|first1=Љубисав|title=Жене које су мењале свет|publisher=Нови Сад : МК Панониа : ЦИПРИ, |year=2005.|id=ISBN 86-7568-040-6|pages=104-105}}</ref> Са мајком и сестром се вратила у Грчку [[1937]]. Међународну каријеру је почела [[1947]]. и с великим успехом певала на највећим светским оперским сценама. Први велики тријумф је доживела 1949. када је у Венецији са успехом наступила у две веома различите улоге у операма Вагнера и Белинија. Током целе каријере Калас је често демонстрирала способности у певању разноврсних сопранских арија, од драмских до колоратурних. Њен вокални распон је био близу три октаве. У [[Миланска скала|Ла Скали]] је први пут наступала 1951. у опери „Сицилијанско вечерње“, и овај театар је био њена главна сцена током педесетих. У [[Опера Конвент Гарден|Лондону]] је редовно наступала од 1952, а ту је и завршила оперску каријеру [[1965]]. После тога наступила је само у рециталима 1973. и 1974. Средином каријере, 1953-1954, Калас је нагло смршала изгубивши 35 килограма. Неки критичари сматрају да је ова промена допринела опадању квалитета њеног гласа у неким оперским улогама, док други сматрају да је јој је глас постао мекши и заводљивији.
 
Марија Калас се убраја међу знамените реформаторе опере, као што су [[Рихард Вагнер]] и [[Артуро Тосканини]]. Култура друге половине XX века се неминовно повезује са њеним именом. Почетком 50-их година, појавом [[постмодернизам|постмодернизма]], опера XIX века постала је естетски анахронизам. Марија Калас је вратила оперску уметност на врхунски ниво. Највише је певала опере [[Белканто|''белканта'']], где се није ограничила на виртуозне колоратуре у операма Белинија, Росинија и Доницетија, већ је свој глас претворила у главно изражајно средство. Била је универзални певач, са дијапазоном од класичних озбиљних опера ([[опера серија]]) до позних Вердијевих опера, [[Веризам|веристичких]] опера Пучинија и Вагнерових драма.