Електрична струја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 16:
== Симбол ==
Конвенционални симбол за струју је {{math|''I''}}, што потиче од француске фразе -{''intensité de courant''}-, (јачина струје).<ref>T. L. Lowe, John Rounce, ''Calculations for A-level Physics''. стр. 2, Nelson Thornes, {{page|year=2002|id=ISBN 978-0-7487-6748-
== Дефиниција ==
Ред 118:
Конвенционални смер струје је дефинисан још на почетку развоја [[електротехника|електротехнике]] као једнак току позитивног наелектрисања. Односно, усвојено је да струја увек тече од позитивног пола извора напона, ка негативном полу. У чврстим металима, као што су жице, позитивна наелектрисања су непокретна, а само негативна наелектрисања теку у смеру супротном конвенционалној струји, мада то није случај у неким не-металним проводницима. Електрична струја у [[електролит]]има је ток наелектрисаних атома ([[јон]]а), који могу бити и позитивно и негативно наелектрисани. Такав је случај проласка струје кроз водени раствор [[кухињска со|кухињске соли]] или воде за пиће која природно садржи у себи растворе различитих минерала, док чиста или [[дестилована вода]] не проводи струју јер не садржи у себи јоне. Такође, занимљив је и пример, [[elektrohemija|електрохемијске]] ћелије која може бити направљена уз помоћ слане воде (раствор [[кухињска со|натријум хлорида]]) са једне стране мембране и свеже воде са друге. Мембрана дозвољава пролаз позитивним јонима натријума, али не и негативним јонима хлорида, тако да постоји електрична струја кроз мембрану. Електрична струја у [[Плазма (физика)|плазми]] је ток електрона као и позитивних и негативних јона. У [[лед]]у, и неким чврстим електролитима, ток [[протон]]а ствара електричну струју. Очигледно је да у различитим материјалима, струју чине различити носиоци неалектрисања, па чак и у неким материјалима постоји неколико различитих носилаца наелектрисања, који могу тећи у различитим смеровима. Да би се поједноставила ова ситуација задржана је оригинална дефиниција конвенционалног смера струје.
Постоје и примери где су електрони ти који се покрећу, али има више смисла да се та струја посматра као ток позитивних „[[електронска шупљина|електронских шупљина]]“ (недостатак једног електрона у омотачу да би атом био неутрално наелектрисан). Ово је случај код [[полупроводник]]а П-типа.<ref name="ashcroftandmermin">{{cite book|last1=Ashcroft and Mermin |title=Solid State Physics|year=1976|publisher= Holt, Reinhart, and Winston |id=ISBN 978-0-03-083993-
== Референтан смер ==
Ред 154:
}}</ref>]]
Свака електрична струја ствара [[магнетско поље]]. Магнетско поље се може представити затвореним кружним линијама који окружују проводника.<ref name="Jiles">{{cite book|last=Jiles| first = David C. | title = Introduction to Magnetism and Magnetic Materials | publisher = CRC | edition = 2 |year=1998| url = https://books.google.com/books?id=axyWXjsdorMC&pg=PA3 |id=ISBN 978-0-412-79860-3 |pages=3}}</ref><ref name="Feynman">{{cite book|last1=Feynman| first1 = Richard Phillips |last2=Leighton| first2 = Robert B. |last3=Sands| first3 = Matthew | title = The Feynman Lectures on Physics | publisher = California Institute of Technology | volume = 2 |year=1964|pages=1.7–1.8 | url = https://books.google.com/books?id=uaQfAQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=%22magnetic+field |id=ISBN 978-0-465-07998-
Електрична струја се непосредно може мерити [[галванометар|галванометром]],<ref>{{Cite web |url=http://prugalvanometer.weebly.com/theory.html |title=Theory of Galvanometer |access-date=2017-04-05 }}</ref> али та метода захтева претходно прекидање кола, што је непрактично у неким случајевима. Електрична струја се понекада може измерити и без прекидања кола, детектовањем и мерењем магнетског поља око проводника. Неки од таквих уређаја су [[сензор]]и [[Халов ефекат|Халовог ефекта]],<ref>{{cite web |url= http://electrical-engineering-portal.com/an-overview-of-clamp-meter |title= An Overview Of Clamp Meter |date= 6. 5. 2012 }}</ref> [[струјни трансформатор]]и и [[Калем Роговског|калеми Роговског]].<ref name="Webster">John G. Webster, Halit Eren (ed.), ''Measurement, Instrumentation, and Sensors Handbook, Second Edition: Electromagnetic, Optical, Radiation, Chemical, and Biomedical Measurement'', CRC Press. {{page|year=2014|id=ISBN 978-1-4398-4891-
=== Електромагнет ===
{{main|Електромагнет}}
Електромагнетни калем, са великим бројем кружних намотаја изоловане жице омотаних око цилиндричне основе, понаша се као магнет кад електрична струја протиче кроз њега. Кад се струја искључи, калем моментално губи свој магнетизам. Такав уређај се назива електромагнетом.<ref>{{Cite book|title = We And Our World|publisher = D.A.V. College Managing Committee}}</ref><ref>{{cite book|author= Chandana Banerjee |title= We And Our World |publisher= Bharati Bhawan |edition= First |year=2015|id= ISBN 978-81-7709-720-
Магнетизам исто тако може да произведе електричну струју. Кад се променљиво магнетно поље примени на проводник, настаје [[електромоторна сила]] (-{ЕМФ}-) и кад постоји подесан пут то узрокује настанак струје.<ref>{{cite journal | journal = Transactions of the American Electrochemical Society | title = The Relation Between Contact Potentials and Electrochemical Action |last=Langmuir|first=Irving| volume = 29 | issue = | publisher = The Society |year=1916| url = https://books.google.com/books?id=OW0SAAAAYAAJ&pg=PA172&dq=%22electromotive+force+is+that%22&q=%22electromotive%20force%20is%20that%22 |pages=125–182}}</ref><ref>{{cite book|last1=Tipler|first1= Paul A. |title= Physics |year=1976|publisher=Worth Publishers, Inc. |location=New York, NY |id=ISBN 0-87901-041-X|pages=803}}</ref>
Ред 168:
{{main|Радио-таласи}}
Кад електрична струја протиче кроз [[Антена|подесно обликовани проводник]] на [[радио фреквенција]]ма може да дође до формирања [[радио талас]]а.<ref name="Graf">{{cite book|last=Graf| first = Rudolf F. | title = Modern Dictionary of Electronics | publisher = Newnes |year=1999| location = | url = {{Google books |plainurl=yes |id=uah1PkxWeKYC |pages=29|pages=29}} | doi = | id = |id=ISBN 978-0-7506-9866-
== Види још ==
Ред 188:
|pages=283
| url = https://books.google.com/books?id=lKV-AAAAMAAJ&pg=PA284&dq=ohm%27s+law+constant+ratio&q=ohm's%20law%20constant%20ratio
|id={{page|year=|id=ISBN 978-0-8218-2840-
}}</ref>
<ref name=Millikan >{{cite book| title = Elements of Electricity | author = [[Robert A. Millikan]] and E. S. Bishop | publisher = American Technical Society |year=1917| url = https://books.google.com/books?id=dZM3AAAAMAAJ&pg=PA54&dq=%22Ohm%27s+law%22++current+directly+proportional |pages=54 }}</ref>
<ref name=Griffiths >{{Citation |last=Griffiths|first=David J. |authorlink=David Griffiths (physicist) |year=1999|title=Introduction to electrodynamics |edition=3rd |publisher=Prentice Hall |id=ISBN 978-0-13-805326-
<ref name=Purcell >{{Citation |last=Purcell|first=Edward M. |authorlink=Edward Mills Purcell |year=1985|title=Electricity and magnetism |edition=2nd |series=Berkeley Physics Course |volume=2 |id=ISBN 978-0-07-004908-
<ref name= Consoliver >{{cite book
Ред 237:
* {{cite magazine|last1=Shedd|first1=John C. |last2=Hershey|first2=Mayo D. |title=Popular Science |url=http://books.google.com/books?id=8CQDAAAAMBAJ&pg=PA599 |date= 1913|publisher=Bonnier Corporation|id=ISBN 01617370 |pages=599–}}
* {{cite journal |last=Schagrin|first=Morton L. |url = http://dx.doi.org/10.1119/1.1969620 |title= Resistance to Ohm's Law |journal= American Journal of Physics |year=1963|volume= 31 |issue= 7 |pages= 536–47}}
* {{cite book|ref= harv|last1=Muller|first1=Richard S.|last2=Kamins|first2=Theodore I. |lastauthoramp=yes |title=Device Electronics for Integrated Circuits|year=1986|publisher=John Wiley and Sons|id=ISBN 978-0-471-88758-
{{refend}}
|