Коста Цукић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м #1Lib1Ref
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{bez_izvora}}
{{Инфокутија Политичар
| име = Коста Цукић
Ред 31:
 
== Биографија ==
Константин Лазаревић Цукић је рођен у Карановцу (Краљеву) [[13. април]]а [[1826]]. године, по старом календару.<ref name="љики">{{cite journal|last1=Бранковић|first1=Љиљана|title=Коста Цукић|journal=Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас : саопштења и прилози са Симпозијума одржаног у Београду , 15-17. новембра 1988. године. Књ. 1.- стрpp. 27-38}}</ref> Његов отац [[Цукићи|Петар Лазаревић]] био је посинак војводе из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[Павле Цукић|Павла Цукића]], члан [[Правитељствујушчи совјет сербски|Совјета]], највишег законодавног и управног тела у Србији. Мајка Ана била је кћер познатог војводе из Првог устанка [[Петар Николајевић Молер|Петра Николајевића Молера]].
 
Завршио основну школу у Карановцу (данас [[Краљево]]) и [[Крушевац|Крушевцу]] и нижу гимназију у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. У [[Беч]] је отишао 1838/39. године и у почетку учио језике и приватно завршио вишу гимназију. Ту је започео студије државних наука, чији је централни део, по камералистичком концепту, представљала економија. Затим је прешао у [[Универзитет у Хајделбергу|Хајделберг]] и код професора [[Карл Рау|Карла Рауа]] завршио “филозофичне и политично-правословне науке” и стекао титулу доктора филозофије.<ref name="љики" /> Био је члан првог кола српских ђака који су отишли на студије на запад, које су чинили [[Коста Магазиновић]], [[Димитрије Матић]], [[Константин Николајевић]], [[Филип Христић]], [[Ђорђе Ценић]] и [[Димитрије Црнобарац]].
Ред 80:
Цукић, пак, није демократа, пошто, као и многи други припадници класичне либералне школе, не сврстава демократију међу највише политичке вредности, нити се за њу залаже. Разлог томе је вероватно класичан – бојазан од тираније већине, која би могла угрозити права појединаца и приватну својину.
 
У економској области Цукић је такође врло либералан. Сагласан је са оцем економске науке Адамом Смитом: “Слободном конкуренцијом опредељавају се најугодније цене еспапа, намирују се најлакше све потребе човечје и подстрекава се најбоље радиност народа”, што значи да слободне цене и слободна конкуренција обезбеђују на најбољи начин решење централног економског проблема – највећу производњу и најпотпуније задовољење потреба.<ref name="амђа">{{cite journal|last1=Анђелковић|first1=Миливој|title=Коста Цукић - творац српског динара|journal=Даница : српски народни илустровани календар за годину... {{ISSN: |0354-4974}}.- God. 14 (2007), strpp. 132-141}}</ref> Пошто најважније послове обавља Смитова невидљива рука тржишта, то државна власт не треба много да се петља у економске послове, јер само може да поквари, а не и да поправи: “влада нека се само толико у економска занимања народа меша колико тек да препреке само уклања, које радиности на путу стоје и које појединци уклонити не би могли; иначе нека неограничену слободу у радиности, особито у страној трговини, дозволи”. “Конкуренција је тако корисна за кућење свако да би се свака економна тежња осујетила кад не би под упливом конкуренције стајала”, каже Цукић.
 
Иако је Цукићева основна намера да укаже на начине како се може повећати благостање народа, он своја разматрања заснива на чврстој економској теорији. То свакако није данас преовлађујућа неокласична теорија, али је Цукић познавао њене бројне елементе, па чак био напреднији у неким погледима од многих савременика, заступника класичне традиције. Цукић је имао срећу да буде студент професора Рауа и да научи и касније заступа идеје које и данас доминирају економском науком. Мање среће имали су они наши економисти који су пригрлили теорије својих професора присталица немачке историјске школе (као [[Михаило Вујић]]), а које данас у понечему изгледају наивно и погрешно.
Ред 103:
 
{{низ
| пре=[[Вук Маринковић]]
| списак=ректор [[Београдски Лицеј|Лицеја]]<br />[[1851]]
| после=[[Константин Бранковић]]
}}