Светоандрејска скупштина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 39:
На основу закона о народној скупштини, избори народних посланика извршени су y целој земљи 16. септембра 1858. Избори су y свим местима проведени y најбољем реду, али је међу изабраним посланицима било доста приврженика династије Обреновића. У [[Јагодина|Јагодини]] је био изабран [[Стевча Михаиловић|Стефан-Стевча Михајловић]], велики приврженик те династије и по својој првој жени њен сродник. Сем тога y варошима изабрано је и неколико млађих интелигената, либерала, који су били решени да раде на томе да се дотадашњи ред ствари мења, и удружили се са групом обреновићевских приврженика који су чинили већину. Посланика народом изабраних на овој скупштини било је 377, a оних који су y скупштину улазили по положају било је 60. Скупштинске седнице одржаване су y згради т. зв. „Велике пиваре", y једном одељењу тога великог здања, y великој овалној сали где су повремено даване позоришне представе.
 
Посланици су y Београд почели да стижу неколико дана пре отварања скупштинских седница. Долазили су по окрузима и отседали y локалима који су им унапред били одређени. 1. децембра 1858 посланици су дошли y скупштинску зграду да предаду своја пуномоћства, која је на лицу места прегледала једна комисија y којој су били министри Илија Гаршпанин и [[Димитрије Црнобарац]], чланови Савета [[Гаја Јеремић]], [[Добросав Ресавац]] и [[Филип Христић]], и секретар Савета [[Јеврем Грујић|Јефрем Грујић]]. Прегледана су сва пуномоћства па је нађено да је све исправно, само је оспорен избор једног депутата који је раније био осуђиван.
 
Отварање скупштинских седница било је врло свечано. Посланици [[Крагујевачки округ|округа крагујевачког]] заузели су први ред клупа y дворани. За њима су, по окрузима, седели посланици [[Смедеревски округ|округа смедеревског]], [[управа града Београда|београдског]], [[Ваљевски округ|ваљевског]], [[Крушевачки округ|крушевачког]], [[Ужички округ|ужичког]], итд. На галерији заузели су места посланици [[Ћуприски округ|ћупријског]] и [[Црноречки округ|црноречког округа]]. По окрузима се седало ради тога, да би се посланици једнога краја могли лакше да споразумевају. По смештању посланика секретари су заузели места y врху сале, испод столова за председништво. У исто време три свештеника-посланика осветила су салу. За председника скупштине изабран је мајор [[Миша Анастасијевић]], за потпредседника Стефан-Стевча Михајловић, a за секретаре изабрани су Јефрем Грујић и [[Јован Илић]], професор y Београду. [[Митрополит београдски Петар|Митрополит Петар]], праћен архијерејима, дошао је y дворану y 10 и по часова. Мало за тим ушли су y скупштину чланови Савета, на челу са Томом Вучићем Перишићем. Кнез Александар дошао је y пратњи министара и своје свите. Кнез је скупштину ословио са „Помози Бог, браћо" a скупштина му је одговорила са „Бог ти помогао, Господару". Кнез је затим саопштио скупштини да ће јој његов начелник прочитати спремљену беседу. Беседу је читао начелник министарства иностраних дела [[Љубомир Петровић]]. По прочитању беседе Кнез је изјавио да скупштину проглашава отвореном, и повукао се y пратњи министара и свите. Чланови Савета такође су напустили седницу, пошто је било решено да саветеици не могу учествовати y њеном раду, као што је бивало ранијих година.
Ред 47:
Кад је свршен претрес тога закона, Народна скупштина је прешла на претрес двеју адреса, гарантним силама и Порти. Обе те адресе примљене су према ранијем споразуму. Ове адресе биле су скупштини потребне да њима нагласи да неће дозвољавати туђе и ничије мешање y ствари које се тичу Србије.
 
10. децембра скупштина је саслушала „слово" свога председника Мише Анастасијевића. После тога догађаји су се ређали великом брзином: отпочела је дебата о тешком стању y народу и изнесен низ оптужби против управе y земљи. Кад је и то исцрпено, прешло се и на оптужбе против Кнеза. Сав тај материјал био је већ унапред припремљен. Посланик [[Михаило Барловац|Барловац]] после тога поставио је питање ко је за то крив и, y исто време, сам дао одговор: крив је Кнез.
 
У „Записима" (св. 2) Јефрем Грујић, један од главних организатора Светоандрејске скупштине 1858. године, описује тај тренутак овако:
Ред 63:
Скупштина је, затим, предузела даље мере Кнез Милош је хитно извештен о избору, па су таква обавештења дата и гарантним силама, њиховим консулима, београдском паши, a сем тога је о догађају обавештен и цео управни апарат y земљи једном прокламацијом. Одређено је да министри према скупштини остану y истом односу y коме су били према Кнезу, a за министра унутрашњих послова постављен је Илија Гарашанин. Скупштина је решила да ће власт предати само Кнезу Милошу кад дође y Београд. Са своје стране, y својству свога местозаступника, Кнез Милош поставио је потпредседника народне скупштине Стевчу Михајловића.
 
Неколико дана по томе прошло је y очекивању доласка Кнеза Милоша, по кога је била изаслана једна скупштинска делегација. Савет је, удружен с министрима, покушао да y последњем тренутку осујети главне скупштинске одлуке, али y томе није успео. 22. децембра Кнез Александар напустио је београдски град и превезао се y Аустрију. Порта је преко београдског везира пристала на избор Кнеза Милоша, и упутила му кнежевски берат. 25. јануара 1859 Кнез Милош допутовао је y Београд. Одмах по доласку његову одржана је свечана седница народне скупштине, која је поздравила Кнеза и саслушала његову беседу. 31. јануара 1859, после двомесечног рада, Кнез Милош је лично распустио скупштину с тим да се она [[Малогоспојинска народна скупштина у Крагујевцу|поново састане о Малој Госпођи]] исте године, y року који је био предвиђен законом о народној скупштини који је та скупштина донела пре одлуке о збацивању Кнеза Александра.
 
Светоандрејска народна скупштина одржала је 46 пленарних седница a трајала је 60 радних дана. Она је имала свој протокол y који су завођени сви предлози и све одлуке, који су оверавали чланови председништва. Имала је и свој печат и своју архиву. Донела је 385 одлука, a свака од њих добила је y томе протоколу и своју нумеру. За време рада посланици су скупштини поднели на решавање велики број предлога који уопште нису могли да буду узети y расматрање. Ради тога је решено да једна ужа скупштинска комисија прегледа све поднесене предлоге и да оне, који су важни и изводљиви, достави Савету и влади на даљи рад.<ref name=Mitrinovic />{{rp|ст. 58 — 60}}
Ред 89:
* (чл. 10) Народна скупштина може y име народа да оптужи пред судом попечитеље, чиновнике и уопште званичнике, без разлике звања и положаја, за њихова протузаконита доказана дела, и суд мора да прими жалбу за ислеђење и изрече своју пресуду;
* (чл. 11) Народна скупштина је састављена из лица која народ изабере;
* (чл. 12) Народна скупштина сазива се сваке године y престолници Србије, око Мале Госпође (8. септембра);
* (чл. 13) Правитељство ће наредити да се до Велике Госпође избор изврши;
* (чл. 14) Ако се нови посланици до Велике Госпође не изберу, онда ће се посланици последње скупштине сматрати као да су наново изабрани и дужни су, не чекајући на позив власти, сами на одређено место доћи и скупштину о Малој Госпођи отворити;