Обвезница — разлика између измена

12 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ))
м (Разне исправке)
У односу на '''трајање кредитног односа''', обвезнице се деле на:
* краткорочне - које доспевају на наплату у року који је краћи од једне године,
* средњорочне - које доспевају на наплату у периоду од 2 до 5 године,<ref name="Портал Мој банкар">[http://www.moj-bankar.hr/Kazalo/S/Srednjoro%C4%8Dne-blagajni%C4%8Dke-obveznice Портал Мој банкар], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=177}}
* дугорочне - које доспевају на наплату у периоду дужим од пет година.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=177}}
 
У земљама са развијеним финансијским тржиштем постоји доминација дугорочних у односу на краткорочне обвезнице. У тим земљама рокови деспећа дугорочних обвезница је од 10 до 30 година, док средоњрочне обвезнице од 5 до 10 година. У земљама у развоју преовлађују краткорочне обвезнице у односу на дугорочне.
* обвезнице које издаје приватни сектор - корпоративне обвезнице.
 
Државне обвезнице ({{јез-ен|government bonds}}) су дужничке хартије од врeдностивредности којима се држава (њени органи или институције), као емитент обавезује да ће у одређеном року исплатити одређена средства која дугује уз договорену камату. Државне обвезнице спадају у један од најсигурнијих вредносних папира, јер за њихову исплату гарантује држава. У развијеним земљама света, основна намена емисије државних обвезницaобвезница јесте финансирање јавних расхода, односно буџетског дефицита или дефицита јавних фондова, па се с тим у вези емисија спроводи на основу планова буџета или јавних расхода. У земљама у развоју jeје чест случај да се обвезнице емитују и ради покрића дуга.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=178}}
 
Обвезнице локалних органа власти ({{јез-ен|Municipal bonds, Local}}, {{јез-ен|authority bonds}}) могу емитовати градови, општине и други органи локалних заједница. Помоћу њих локалне власти прикупљају неопходна средства за реализацију одређених пројеката или за покривање текућег буџетског дефицита. Принос на муниципалне обвезнице је најчешће већи од приноса који би се остварио улагањем у државне обвезнице, или орочавањем депозита у банци. Осим атрактивне камате, у највећем броју случајева инвеститор се ослобађа плаћања пореза. Обвезнице локалних органа власти могу се продавати на сегударном тржишту капитала, тако да инвеститори уживају неопходну ликвидност.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=179}}
 
Корпоративне обвезнице ({{јез-ен|Corporate bonds}}) су дужничке хартије од вредности којима се неко предузеће (корпорација) као издаватељ обавезује да ће у одређеном року вратити позајмљена средства уз одређену фиксну или промјењиву камату. Корпоративне обвезнице су одличан првенствено кредитни инструмент и за предузеће представља мање трошкове од трошкова које стварају класични кредити. Корпоративне обвезнице се такође могу препродавати на секундарном тржишту.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=181}}
 
Са становишта '''осигурања потраживања''', обвезнице се деле на:
Према начину њихове '''амортизације''', односно начина плаћања камате, деле се на:
* Обвезнице са једнократним доспећем
* Обвезнице са вишекратним (серијским) или периодичним доспећем. Камата се може плаћати једном, два или четири пута годишње, док се исплата главнице се врши на дан доспећа обвезнице.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=177}}
 
Постоји још низ подела обвезница.
Цена обвезнице је цена по којој се купују права која произлазе из обвезнице. Цена обвезнице формира се на тржишту под утицајем [[Понуда (економија)|понуде]] и [[potražnja|потражње]].
 
Улагање у обвезнице је мање ризично од улагања у [[деонице|акције]], будући да се емитент обвезнице обавезује да ће инвеститору исплатити главницу и камате. Због тога цене обвезница, по правилу, мање флуктуирају него цене акција.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=176}}
 
Прва продајна [[цена]] обвезнице зависи од односа [[Камата|камате]] коју носи обвезница и владајуће каматне стопе на дугорочну [[Штедња|штедњу]] коју плаћају банке. Ако су те две стопе једнаке, обвезнице се продају по '''номиналној вредности''', тј. вредности која је уписана на обвезници. Ако је каматна стопа на штедњу нижа од камате коју носи обвезница, обвезница ће се продавати по цени која је виша од номиналне — остварује се '''[[премија]]'''.
 
== Принос ==
Принос ({{јез-ен|return}}) је добит коју инвеститор очекује од улагања у одређени финансијски инструмент. Представља основни мотив инвестирања на финансијском тржишту. KупциКупци обвезница покушавају да остваре што већи принос, уз што нижи ризик.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=176}}
 
Принос се састоји из два дела:
* камата
* капитални добитак ({{јез-ен|capital gain}}) је разлика између више продајне тржишне цене и цене по којој је инвеститор купио обвезницу, у случају да инвеститор одлучи да уновчи обвезницу на секундарном тржишту пре њеног доспећа.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=181}}
 
Тржишна цена обвезница се изражава у процентима од њене номиналне вредности. Она директно утиче на износ новчаних средстава које инвеститор улаже у обвезницу и директно се одражава и на принос инвеститора.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=181}}
 
Номинални принос или купонски принос представља принос у складу са износом номиналне (купонске) стопе.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=182}}
 
Текући принос се израчунава као количник каматног прихода (вредност каматног купона за дати период, која се код стандардне обвезнице не мења) и цене по којој је инвеститор купио обвезницу.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=182}}
 
Принос по доспећу представља стандардну меру укупне стопе приноса инвеститора у обвезнице. Рачуна се под претпоставком да ће се обвезница држати до доспећа.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=182}}
 
Принос до доспећа изједначава текућу вредност новчаног тока и цену обвезнице.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=182}}
 
Принос до опозива, за обвезнице које се могу опозвати, се рачуна исто као и принос до доспећа, с тим што се у обзир узима време до опозива, уместо времена до доспећа, а уместо номиналне цене, рачуна се цена опозива.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=182}}
 
Суштина анализе обвезница своди се на одређивање садашње вредности будућих приноса обвезница.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=181}} Приликом доношења одлуке о инвестирању на финансијском тржишту, инвеститори врше анализу приноса на уложена финансијска средства. За израчунавање се користи интерна стопа приноса ({{јез-ен|internal rate of return}}), која је позната и под називима интерна стопа рентабилности инвестиција или ефективна каматна стопа на уложена финансијска средства инвеститора у обвезнице на тржишту капитала.{{sfn|Миловановић|Ћудић|2010|ppp=185}}
 
== Извори ==
 
{{reflist|30em}}
{{извориreflist|2}}
 
== Литература ==
* {{cite journal|ref=harv|last1=Миловановић|first1=Драган|last2=Ћудић|first2=Бојан|editor1-last=Драган|editor1-first=Микеревић|title=Анализа приноса инвеститора у обвезнице на тржишту капитала Републике Српске|journal=Acta Еconomica|date=2010|volume=13|url=http://www.actaeconomica.efbl.org/arhiva/acta_economica_13.pdf|accessdate=10. 6. 2017|publisher=Економски факултет Универзитета у Бањој Луци|location=Бања Лука|issn=2232-738X}}
* {{cite book|ref=harv|last1=Управа за јавни дуг|title=Водич за инвестирање у државне хартије од вредности Републике Србије|dateyear=2015|publisher=Министарство финансија|url=http://www.javnidug.gov.rs/upload/Vodic%20za%20investiranje/Vodic%20za%20investiranje%20u%20drzavne%20HoV%20-%20kraca%20verzija%20%283%29.pdf|accessdate=12. 6. 2017}}
 
== Види још ==
1.572.075

измена