ДНК анализа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
Генетска идентификација почиње тиме што се [[ДНК]] у целости извади и ћелија које могу бити узорци [[крви]], пљувачке, сперме или било које друге врсте ткива. Најчешћи метод је брис из грла.
 
Затим [[РФЛП]] (''restriction fragment length polymorphism'') анализом се сече ланац ДНK-а помоћу [[рестриктивни ензим|рестриктивних ензима]] у краће фрагменте који се лакше раздвајају при [[електрофореза|електрофорези]] уна [[желатин]]уагарозном од [[агароза|агарозе]]гелу. ДНК молекул је негативно наелектрисан, и при електрофорези се креће од негативне [[анода|аноде]] према позитивној [[катода|катоди]]. Раздвојени фрагменти се на желатину виде као кратке хоризонталне цртице које се помоћу технике званој ''[[Southern Blot]]'' пребаце са желатина на најлон мембрану. Овај [[ДНК]] узорак се затим третира са ДНК узорком који је обележен радиоактивним материјалом и који се веже на унапред утврђену ДНК секвенцу. Сувишан радиоактивно обеленжен ДНК молекул се спере. Рентгенски филм се стави испод најлон мембране и на тај начин се сними целокупни узорак и оно што је најбитније јасно је видљив онај део ДНК-а молекула који је био обележен радиоактивним ДНК молекулом. Крајњи продукт је филм са јасно видљивим хоризонталним цртицама које називамо '''ДНК профилом'''.
 
[[Слика:Lana's_aflps.jpg|десно|мини|300п|Желатин од агарозе на којем се виде фрагменти ДНК молекула током електрофорезе. На врху слике је анода, а на дну катода, и ДНК молекул се креће од негативно наелектрисане аноде, ка позитивно наелектрисаној катоди, при чему се ДНК фрагменти раздвајају при дну желатина.]]