Андрија Змајевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 31:
Своје главно дело „Љетопис црковни“ писао је на „словинском“ језику ћирилицом и [[латиница|латиницом]]<ref>''Поезија Дубровника и Боке Которске у доба ренесансе, барока и просвећности", Злата Бојовић</ref>. Ћирилична верзија дата је с упоредним латинским преводом. Њен пуни наслов гласи: „Љетописа црковнога старога и новога закона света и крепосна држава словинско-латинска“. Та верска, црквена хроника о догађајима од стварања света до пишчевог времена настала на основу словенске историје [[Мавро Орбин|Мавра Орбина]] и других историчара, „подвргнута је основној идеји да се у јединству под окриљем Рима обезбиједи да Словени одиграју ону улогу која им по величини и пространству и припада“ (Радослав Ротковић).
 
Кад велича прошлост словенског народа, највише простора посвећује и показује највише родољубивог осећања према историји „краљевства Србије“ у којем је видео своју државу а у себи њеног највишег верског поглавара („кога се и ми недостојни Началник по обичају Свете Римске Цркве находимо“). Као писац и национални идеолог развио се у непосредним додирима с дубровачком књижевношћу, а посебан утицај имали су на њега идеолози барокног словенства, историчар [[Мавро Орбин]] и песник [[Иван Гундулић|Џиво Гундулић]]. Славна прошлост Дубровника, посебно величина његове књижевности, нашли су израза у његовој најзначајнијој песми „Словинска Дубрава“, испеваној под неспореднимнепосредним утиском великог земљотреса који је разорио тај град.
 
== Референце ==