Јерменска црква у Новом Саду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 3:
[[Датотека:Khachkar in Novi Sad, 2007.jpg|мини|[[Хачкар]] ''Светог спаситеља'', на месту на којем је некад била Јерменска црква]]
Након аустријског пораза у рату са Турцима 1739. године, католици Јермени нису хтели да остану у Београду. Јермени су у Петроварадински Шанац дошли из [[Београд]]а [[1739]]. године предвођени својим свештеником Јаковом Ерзерумским (тј. из Ерзерума) који је понео богослужбене утвари.<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> Јаков је претходно био калуђер јерменског манастира у Млецима, и у Новом Саду је остао до 1744. године, када се вратио у свој манастир. Док је био у Новом Саду становао је код католичког свештеника, а и службу је вршио у католичкој цркви.<ref>Душан Поповић: "Београд пре 200 година", Београд 1935. године</ref>
У [[Нови Сад|Новом Саду]] [[1741]]. године било је преко 150 [[Јермени|Јермена]], али су се неке породице селиле даље па је крајем [[18. век]]а у Новом Саду било између 40 и 100 Јермена. Јермени су у Петроварадински Шанац дошли из [[Београд]]а [[1739]]. с [[Грци]]ма, [[Немци]]ма, [[Цинцари]]ма и нешто [[Арнаути|Арнаута]]. Крајем [[1743]]. године они су одлучили да саграде посебан храм, што им је надбискуп Калоче [[Патачић]] одобрио. Црква је довршена [[1746]]. Црква је била посвећена светом [[Григорије Просветитељ|Гигорију Просветитељу]].<ref>Љ. Лазић, ''Јерменска црква у Новом Саду-избрисана баштина'', Нови Сад 2014.</ref> Највећи прилог дао је трговац [[Јован Ченази]]. ▼
Са Јерменима су дошли у Нови Сад и [[Грци]], [[Немци]], [[Цинцари]]и нешто [[Арнаути|Арнаута]]. Турци су их позивали да се врате у Београд, нудећи им сигурност и обештећење због губитака током рата. Али ови нису пристали; остали су у Аустрији. У [[Нови Сад|Новом Саду]] [[1741]]. године било је преко 150 [[Јермени|Јермена]], али су се неке породице селиле даље, па је крајем [[18. век]]а у Новом Саду било између 40 и 100 Јермена. Населили су се у новосадској Главној улици.
▲
Јермени којима је црква припадала били су католичке вероисповести. Јерменска црква страдала је приликом [[Бомбардовање Новог Сада|бомбардовања Новог Сада]] [[12. јун]]а [[1849]]. године. Године [[1872]]. је обновљена а помоћ је донирала и новосадска добротворка [[Марија Трандафил]]. Крајем [[19. век]]а у Новом Саду је било само 6 Јермена а крајем [[1939]]. само један. ▼
▲Јермени којима је црква припадала били су католичке вероисповести. Јерменска црква страдала је приликом [[Бомбардовање Новог Сада|бомбардовања Новог Сада]] [[12. јун]]а [[1849]]. године. Две деценије су у центру града стојале њене рушевине. Године [[1872]]. је обновљена, а помоћ од 20.000 ф. је донирала и новосадска добротворка [[Марија Трандафил]]. Обнова је урађена по плану архитекте Георга Молнара. Унутрашњост храма је довршена тек 1891. године. Подигли су Јермени 1910. године и велику зграду Јерменске црквене општине, у којој је после била Новосадска банка. Крајем [[19. век]]а у Новом Саду је било само 6 Јермена, а крајем [[1939]]. само један. Јерменски свештеник новосадски био је Симон Антониан.
Јерменска црква је срушена приликом проширења ''Булевара [[Јосип Броз Тито|Маршала Тита]]'' (данашњи ''Булевар Михајла Пупина'') [[1963]]. Данас на њеном месту стоји обележје ([[хачкар]]) које је израђено од камена вулканског порекла, из [[Јерменија|Јерменије]].▼
▲Године 1948. умро је њен последњи верник - стара Јерменка. Црква је од тада била закључана. Јерменска црква је срушена приликом проширења ''Булевара [[Јосип Броз Тито|Маршала Тита]]'' (данашњи ''Булевар Михајла Пупина'') [[1963]]. Данас на њеном месту стоји обележје ([[хачкар]]) које је израђено од камена вулканског порекла, из [[Јерменија|Јерменије]].
== Види још ==
| |||